7 saveta za prevazilaženje vrhunca anksioznosti

Jednostavni trikovi za vraćanje smirenja i samopouzdanja.

Postizanje nervnog sloma ovih dana lako je poput pripreme mafina. Ne možete da se koncentrišete? Da li patite od nesanice? Da li ste puni negativnih emocija? Budite oprezni, stres se nakuplja, što dovodi do neprijatnog naleta anksioznosti i panike. A ako primetite slične znakove u sebi, vreme je da pripremite resurse za prevazilaženje vrhunca anksioznosti (usput, sasvim naučni izraz).

„Život svakog od nas godinu dana praćen je beskrajnom inercijom događaja koji stalno idu po zlu“, piše učitelj meditacije i prečasni anđeo (ovo je zvanični naslov) Kiodo Villiams u knjizi „Radical Dharma“. „Nesigurnost, nestabilnost koju svakodnevno osećamo stvara prekomerni nivo stresa, sa kojim ljudsko telo jednostavno nije sposobno da se nosi bez prestanka.“

Zajedno sa drugim stručnjacima, Kiodo nudi nekoliko korisnih saveta o tome kako se nositi sa približavanjem vrhunca strepnje, prateći njegove preporuke važnom mudrošću: „Prihvatite sadašnjost. Veća je verovatnoća da ćete postići pozitivne promene ako iskreno prihvatite trenutnu situaciju, bez trošenja energije na pokušaje promene okolnosti ili žaljenje u duhu „eh, trebalo je …“.

Život teče u jednom pravcu i umesto da budemo uznemireni prošlošću ili brinemo o budućnosti, trebalo bi da budemo prisutni u trenutku u kome se sada nalazimo, pokušavajući da iz toga izvučemo maksimalnu korist i pozitivnu situaciju. Postoji doslovno jedini put – samo napred “.

Dakle, iako ne možete ništa učiniti da ubrzate dolazak proleća ili opštu vakcinaciju, uvek imate priliku da se brinete o sebi. Ispod je sedam efikasnih poziva na akciju koji će pomoći da se otresete anksioznosti i vratite optimizam obuzet pandemijom.

1. PREKIDAČ

Shvatajući da se nivo anksioznosti povećava, uz napor volje, odvratite pažnju od onoga što vas trenutno opterećuje i „promenite ploču“ onoga što se dešava. Izađite napolje. Pozovite svog prijatelja. Pročitajte naglas nekoliko stranica knjige ili pesme koje ste naučili tokom školskih godina. Napravite desetak čučnjeva. Plešite uz svoju omiljenu melodiju. Uzmite mirisno uljno. „Pokrenite režim prepisivanja da biste promenili stanje“, savetuje Vilijams. – Prebacite pažnju, usredsredite se na nešto prijatno. Krećite se da biste se otreseli teskobe ili bar popijte malo vode i promenite položaj “.

2. PRIZEMLJENJE

Judson Brever, preporučuje jednostavnu, ali efikasnu vežbu. Suština je da napravite pauzu i usredsredite se na noge. Sednite (ili stojte) udobno i pogledajte svoje noge. Ispravnije bi bilo reći: polako i pažljivo se divite. Razmislite kako se osećaju? Da li im je toplo ili hladno? Suve ili mokre? Ima li još senzacija? Trnci, utrnulost, grčevi? Pomerite prste. Ispružite noge. Osetite kako se vaše pete povezuju sa cipelama i podom / tlom ispod nogu.

„To je efikasan način da se prizemljite, osećate stabilno i osvestite trenutak“, objašnjava Brever. „Anksioznost obično povezujemo sa nelagodnošću u grudima ili grlu, ali stopala su takođe periferna zona uticaja na snagu iskusnih osećanja.“

3. POKRENITE SE

Prema profesorki na Univerzitetu Stanford i autorki The Joy of Movement, kratak trening, tačnije tri minuta, dovoljan je da odvrati pažnju od anksioznosti. Skočite. Rotirajte torzo. Odradite pilates.

„Svaki put kada savijete mišiće i podignete puls, povisite nivo dopamina, što zauzvrat osnažuje i nadahnjuje. Pokret je najbolji način da se osećate osnaženo i ponovo povežete sa nadom i radošću.“

4. UGODITE SEBI

U doslovnom smislu – vodite računa o unošenju udobnosti u svoje stanište. Oslobodite se nereda, preuredite, naručite novi pokrivač, okačite plakate i umetničke otiske na zidove.

„Sređivanje, reorganizacija prostora nije gubljenje vremena, već aktivna terapija koja će koristiti vama ili onome s kim živite“. Kada preduzmete akciju koja vam omogućava da se, svesno ili nesvesno, ponovo povežete sa dobrom koje priželjkujete za sebe, prelazite sa pasivnog promišljanja na intervenciju nade. To je ono što sada radite da biste se brinuli o sebi u budućnosti “.

5. PROBUDTE ČULA

Dr Brever preporučuje još jednu zanimljivu i lako pamtljivu tehniku koja istovremeno uključuje više čula i potiskuje anksiozne misli. Isprobajte je, na primer, kada posetite svog zubara, sledeći uputstva u četiri koraka:

1) Ispružite ruku ispred sebe, raširite prste.

2) Kažiprstom druge ruke počnite da pratite kroz vazduh obrise ispružene ruke, pomerajući se od zgloba ispod malog prsta.

3) Počinjući da kružite malim prstom, udahnite. Spuštajući se duž malog prsta – izdahnite. Ponavljajte sa ostatkom prstiju dok ne iscrtate celu ruku.

4) Promenite smer i krećite se obrnutim redosledom – od palca do malog prsta. Ponovite onoliko puta koliko je potrebno da biste se osećali bolje.

6. DISANJE

Većina nas uobičajeno diše vertikalno: ramena se podižu i spuštaju, dok dijafragma gotovo nije povezana sa procesom. Fiziološki, vertikalno disanje deluje na razvoj unutrašnjeg stresa, pa prema tome, da biste smanjili anksioznost, naučite da dišete horizontalno: dok udišete, istisnite stomak, koristeći dijafragmu, a pri izdisaju opustite centar tela.

„Kada dišete, pomerajući ramena, koristite pomoćne mišiće, povećavajući puls, uzrokujući porast krvnog pritiska i kortizola“, kaže dr Brever. „Kad se naviknete na disanje dijafragmom, primetićete da ste postali mnogo smireniji.

7. PROŠETAJTE

Provodite više vremena na otvorenom, ili bolje u parku. Pazite na ptice. Pronađite i zapamtite detalje sveta oko sebe. Izaberite svoje favorite među drvećem i arhitektonskim objektima. Naučni dokazi potvrđuju da hodanje mirnim uličicama garantuje pozitivne promene u psihi. MRI snimci pokazali su da ljubitelji prirode imaju smireniji mozak. Prema naučnicima, gledanje pejzaža na slikama ili na monitoru sigurno će poboljšati vaše raspoloženje.