Da se ne lažemo, svaka od nas s vremena na vreme voli da pogleda dobar romantičan film, naročito tokom onih dana kada nam na ljubavnom planu prosto ne ide – neki od naših omiljenih naslova umeju da nas uteše i uvere da ćemo na kraju i same imati srećan kraj iako je način na koji to rade često pogrešan. Da, romantični filmovi često greše u pogledu ljubavi, ali to nas ne sprečava da verujemo da će na kraju sve biti u redu i da ćemo dobiti ljubav kakvu zaslužujemo. A dok ona ne dođe (nadamo se uskoro) hajde da razbijemo mitove o ljubavi u koje su nas ubedili omiljeni “ljubići” kako bismo olakšale sebi potragu za onim pravim.
Ako je ljubav prava, sve treba da se oprosti i zaboravi
Tanka je linija između zdrave i toksične veze i verujem da većina vas to zna iz iskustva – ja prva. Toksična veza vas sa jedne strane truje, guši i nervira, ali sa druge uljuljkava u ideji da prava ljubav tako treba da izgleda jer smo tako videli na filmu – znaš ono, ko se bije taj se voli. NOT! Postoje stvari koje možda možeš da oprostiš, ali ne i da zaboraviš i zbog kojih definitivno treba da pobegneš glavom bez obzira. Nasilje bilo koje vrste je najbolji primer za to. Zato, šta god da romantični filmovi imaju da kažu o ovoj temi, neke granice ipak ne treba preći – za tvoje dobro.
Nesporazumi su sasvim normalni – čak su i romantični
Ah, svi znamo te filmove u kojima svi likovi znaju da je glavni lik zaljubljen u glavnu junakinju, samo to ni on ni ona ne znaju niti sebi žele da priznaju pa se dešavaju razne blamantne scene u kojima su oni zbunjeni, nespretni i kao nesvesni svojih osećanja. Samo zamisli kako bi to izgledalo u stvarnom životu! Pa, sve bismo poludele od pomešanih signala i pitanja da li je ili ipak nije zaljubljen u nas. Iako romantični filmovi nemaju takvu tematiku, ovakve situacije zaista mogu da odvedu u toksična ponašanja i veze u kojima jedan partner “zavlači” ovog drugog, a u tome nema ničeg romantičnog. Jeste kliše, ali iskrenost, otvorenost i mogućnost da budeš ono što jesi zaista jeste osnova svake zdrave i uspešne veze.
Tvoj partner je tvoja “druga polovina”
U romantičnim filmovima često nailazimo na parove koji se dopunjuju, čiji život nema smisla jedno bez drugog, koji su “druga polovina” jedno drugom. U dopunjavanju nema ničeg lošeg i lepo je kada pronađemo partnera sa kojim “kliknemo” kao dve slagalice koje i treba da budu zajedno, spojene, ali loše je kada partner dopunjava tvoj život u smislu da tvoj život bez njega ne postoji. Svako od nas treba da bude potpun i celovit i veze treba da gradimo sa takvim ljudima koji su zadovoljni i ispunjeni, jer samo na taj način možemo da imamo kvalitetnu vezu u kojoj neće biti nesigurnosti, opsesije, ljubomore i drugih “otrovnih” činilaca. Da, treba da budete jedno za drugo, ali treba da budete vi – vi čak i kada niste zajedno.
Ljubav pobeđuje sve
Volele bismo da je tako, ali nažalost nije. Neke od vas su to osetile na svojoj koži, dok neke i dalje mogu da žive u ubeđenju da je ljubav dovoljna da bi sve(t) funkcionisa(l)o. Ipak, verujem da u svom okruženju, ako ne i iskustvu, imaš parove koji su se voleli, ali nisu ostali zajedno iz bilo kog razloga – različitih ciljeva, potreba, ideja o budućnosti, i to nema baš nikakve veze sa osećanjima koja imaju jedno prema drugom. Nekog možemo da volimo, a da nas on napusti na najgori način. Nekog možemo da volimo, a da nam se putevi raziđu. Nekog možemo da volimo, a da znamo da on prosto nije za nas. Srećan kraj postoji, ali nekada on znači da svako treba da krene svojim putem.
Srodne duše postoje
Pre nego što me možda napadnete zbog ovoga, reći ću da i sama verujem u sudbinu i srodne duše, ALI, nasuprot ovog ubeđenja, postoji i ono koje kaže da su veze stvar izbora. Zanimljivo je da su istraživanja sprovedena sa ovom podelom pokazala da je verovatnije da će raskinuti oni parovi koji veruju da su pronašli svoju srodnu dušu iz prostog razloga što ne žele da rade na svojoj vezi već, čim nastane neki problem, oni odmah otpisuju svog partnera verujući da on ipak nije savršen za njih. Oni koji smatraju da je veza stvar izbora, spremniji su da rade na njoj i izgrade odnos koji im je potreban. Ne bih se priklonila ni jednom ni drugom ubeđenju već bih se zadržala na slatnoj sredini – verujem da ljude ne upoznajemo slučajno, ali isto tako verujem da sudbina nije dovoljna da bi ljubav opstala. U suprotnom – koja bi bila poenta svega ovoga?
Juriti (ili biti juren) je romantično
Kada smo bile mlađe, ljubav je možda tako funkcionisala – mi smo jurile momke koji nam se sviđaju i oni su jurili nas. Sam koncept jurenja ipak nije tako romantičan jer ako nekog jurimo, to znači da nas taj neko ne želi, a ako ne znači ne, zašto bismo se svi zajedno ponižavali i mislili da ćemo ovakvim ponašanjem nešto postići? Ako nam pak prija da nas neko juri jer je reč o osobi koja nam se dopada, onda ovde ponovo imamo problem nesporazuma koji smo već spomenuli kao koncept koji nije u redu i nije romantičan. Zato, reci šta osećaš i prihvati osećanja voljene osobe, čak i kada nisu onakva kakva bi ti želela da budu.
Svađe znače strast
Toksične veze su pune strasti, ali nažalost to nije ona strast koja znači ljubav i želju. Strast u toksičnoj vezi je strast za svađom, za željom da “popravimo” partnera, za željom da sve bude po našem, čak i kada je očigledno da to nije moguće. Takva strast umara, iscrpljuje, guši i ono malo lepih emocija koje možda postoje, a umesto zaljubljenosti, pokazuje našu nesigurnost, ranjivost i nezrelost. Ljuta svađa nakon koje sledi strastven seks pomirenja dešava se i u stvarnosti i na filmu, ali dok na filmu možda nešto i može da se popravi, u stvarnosti obično završavamo sa osećajem praznine i besmisla.
Tekst: Ivana Tomić
Fotografije: Profimedia
