Virusi, bakterije, gljivice: naše okruženje puno je izazivača bolesti. A da li će oni uzrokovati bolest naše dece, zavisi od njihovog imuniteta. Mnogo toga možemo da uradimo kako bismo detetu stvorili jak imunosistem. Zaštitite dete pridržavajući se sledećih saveta:
Pranje ruku
Virus gripa na većini površina može da preživi i do 48 sati. Dovoljno vremena da jedna ručica pređe preko nje i da sačeka trenutak kada dete stavi prstiće u usta, protrlja oko ili dotakne drugo dete. Kada nastupi sezona gripa, pomaže samo jedno: pranje ruku! Pre jela, nakon upotrebe toaleta ili igranja u parku… Naviknite svog mališana na pranje ruku, neka to postane njegova dnevna rutina koju će obavljati i bez vašeg prisustva i opominjanja. Pranje ruku treba da traje 20 sekundi, a dete posebno treba da obrati pažnju na delove između prstiju i ispod noktiju – pa virusi i bakterije nemaju šanse da prežive.
Dovoljno sna
San je deci potreban za odmor i rast – poznato je da se hormon rasta luči najviše u toku spavanja. Kada deca manje spavaju, njihov organizam biva podložniji zarazama. Naime, telu je potreban san da bi se odmorilo od dnevnih aktivnosti. Pritom je i kvalitet sna veoma važan. Kontinuiran san, bez prekida je okrepljujuć i oporavlja telo bolje od sna sa prekidima, zato što puni telesne i duševne energetske rezerve. Deci treba obezbediti dovoljno vremena za spavanje u odnosu na uzrast, za predškolsku decu je optimalno deset sati sna dnevno, za stariju decu i odrasle od sedam do osam sati spavanja.
Ishrana puna vitamina
Sveže voće i povrće jesu najbolji izvori vitamina i antioksidanata. Za određene vrste voća i povrća dokazano je da podstiču funkciju imunosistema. Tako crna ribizla, na primer, sadrži tri puta više vitamina C u odnosu na istu količinu limuna ili dvostruko više od kivija. I povrće je važno, a najviše vitamina C sadrže brokoli i keleraba. Deci treba smanjiti slatkiše jer šećeri deluju imunosupresivno, smanjuju broj leukocita i stvaranje antitela. Deca treba da unose i dovoljno tzv. dobrih masnoća iz maslinovog ulja ili morske ribe kao izvora omega-3 nezasićenih masnih kiselina, a maksimalno treba da smanje obroke koje čini brza hrana. A svaki mališan treba da ima pet obroka dnevno – tri glavna obroka i dve užine.
Slojevito oblačenje
Obući dete shodno trenutnim vremenskim uslovima ponekad ume da bude pravi izazov za roditelje. Da se mališani ne bi preznojili ili smrzavali, najbolje je oblačiti ih slojevito. Osnovni komadi: donji veš, majica kratkih ili dugih rukava i preko nje tanja jakna ili duks za rajsferšlusom. Zimi je idealno dodati još i nepromočivu i postavljenu jaknu. Tako u zavisnosti od stepena fizičke aktivnosti i lokacije (šoping centar, u prevozu, šetnja po parku) dete u svakoj prilici može da bude adekvatno odeveno i da mu ne bude ni pretoplo, ni prehladno. Pažnja: najveću količinu toplote deca gube preko glave, te tanka kapa u jesen i u proleće štiti od prehlade.
Svež vazduh i fizička aktivnost
Redovne šetnje i igra na svežem vazduhu takođe pomažu u jačanju detetovog imuniteta. Deci treba obezbediti dovoljno fizičke aktivnosti, najmanje pola sata dnevno. A ovaj savet važi i za odrasle: zajedno u park, sportska aktivnost ili trčanje. Igrajte se sa svojom decom, budite aktivni zajedno sa njima – umesto da se dosađujete na klupi.
Mnogo tečnosti
Unošenje dovoljno tečnosti jeste jedna od primarnih stvari na koje roditelj treba da obraća pažnju, ne samo kada je reč o jačanju imuniteta. Vodite računa da uvek imate jednu flašicu vode kod sebe i jednu u detetovom rancu. Koliko je tečnosti dnevno potrebno detetu – to između ostalog zavisi od stepena njegove fizičke aktivnosti i spoljašnje temperature. U proseku, to je od šest do osam šolja tečnosti – ta količina podrazumeva mleko, sok, čaj, supu ili čorbu u toku jednog dana. Deci uzrasta od jedne do tri godine potrebno je od pet i po do šest šolja tečnosti dnevno (1,3 l).
Povišenu temperaturu ne snižavati odmah lekovima
U slučaju pojave temperature prva spontana reakcija roditelja je samoinicijativno davanje antibiotika zbog straha od bakterijskih infekcija. Ovakav stav i opšta dostupnost antibiotskih preparata za decu na tržištu, iako je zakonom propisano da se mogu izdavati samo na lekarski recept, dovela je do značajnih problema u lečenju dece i pojave masovne rezistencije na veliki broj antibiotskih preparata. Uzimanje antibiotika bez jasne indikacije samo zbog prisustva umerene temperature ili crvenila grla krajnje je neopravdano i može imati veći broj negativnih efekata. Zbog svega navedenog, posebno prvog dana od pojave temperature, neophodno je primeniti postupke za obaranje temperature kao što je tuširanje deteta mlakom vodom i davanje antipiretika (paracetamol). Međutim, temperatura koja traje duže od tri dana zahteva pregled pedijatra i njegovu procenu o daljim postupcima i lečenju.
Kontakt s kućnim ljubimcima
Najnovija globalna istraživanja otkrivaju ono što vlasnici kućnih ljubimaca već odavno znaju: deca koja odrastaju uz životinje imaju jači imunitet. Njihov imunosistem je od prvog dana treniran na razne izazivače bolesti koje ljubimci unesu u kuću. I još jedan veliki plus za ljubimce: oni su dobri za dušu i jačaju dečju psihu.
Redovan kontakt sa drugom decom
Imunosistem se trenira i u kolektivu – od vrtića do škole. Takođe je dokazano da deca koja su ranije krenula u vrtić imaju bolji odbrambeni mehanizam od dece koja su pohađala samo predškolsko. Naučnici jednog britanskog istraživanja o kanceru čak su utvrdili da deca koja su krenula od jaslenog uzrasta u kolektiv imaju određeni stepen zaštite od akutne limfocitne leukemije.
Dozirana prljavština
Ni potpuno čista sredina nije dobro okruženje za dete. Naime, mališani koji rastu u gotovo sterilnim uslovima podložniji su alergijama. Epidemiološka istraživanja rađena u poslednje četiri decenije pokazuju da sve više dece oboleva od alergijskih i autoimunih bolesti. Ne tako davno deca su retko dobijala astmu, a sada od nje pati skoro svako deseto dete. Jedan od bitnijih uzroka ovih tendencija jeste to što su nam deca previše čista. Higijena dece i svega oko njih, vakcinacija i primena antibiotika smanjili su broj infekcija kod dece, što je, naravno, pozitivno. Međutim, kao što tvrdi američki naučnik Dejvid Strahan, tvorac čuvene higijenske hipoteze, upravo zato što su manje izložena mikroorganizmima, deca češće obolevaju od alergijskih bolesti kao što su astma i polenska kijavica.
Fotografije: Profimedia
