Dok većina ljudi s dolaskom proleća oseća nalet energije, optimizma i želju za novim počecima, neki od nas se, iznenađujuće, ne osećaju tako. Umesto euforije, javljaju se nemir, razdražljivost, osećaj nelagode i neobjašnjiva teskoba. Ako se i vi pitate zašto se ne osećate “prolećno” dok oko vas svi slave buđenje prirode, niste sami – ono što doživljavate poznato je kao prolećna anksioznost.
Zašto se osećamo anksiozno s dolaskom proleća?
1. Promene koje opterećuju telo i um
Svaka promena, pa čak i pozitivna, može biti stresna. Prelazak iz zime u proleće nosi sa sobom promenu rutine, dnevne svetlosti, društvenih očekivanja i ritma života. Iako dani postaju duži i sunčaniji, to može poremetiti vaš unutrašnji ritam – posebno ako ste osetljivi na svetlost i promene u vremenu. Osećaj kao da ste “prerano probuđeni iz zimskog sna” je zapravo vrlo realan.
2. Nepredvidivo vreme
U mnogim krajevima proleće ne dolazi glatko – jedan dan je sunčano i toplo, a sledeći hladno i kišovito. Takve promene mogu biti zbunjujuće za telo i um, a ta nestabilnost dodatno doprinosi osećaju nesigurnosti i unutrašnje napetosti.
3. Pritisak da budemo aktivniji i društveniji
Proleće nosi poruku “vreme je za akciju” – više sunca, više aktivnosti, više druženja. Ali ako ste osoba koja uživa u miru i povlačenju koje zima omogućava, ovaj nagli prelazak može delovati naporno i nametnuto. Osećaj da “morate” da budete napolju, produktivni i socijalno angažovani može stvoriti dodatni stres, pa čak i osećaj krivice ako jednostavno nemate snage za to.
4. Alergije i fizičke tegobe
Sezonske alergije ne samo da izazivaju fizičke simptome poput kijanja, suznih očiju i umora, već mogu uticati i na raspoloženje. Upale izazvane alergijama povezane su sa osećajem depresije i anksioznosti, pa nije čudno što se nekima proleće uopšte ne čini kao osvežavajući početak.
5. Sezonski afektivni poremećaj (SAD)
Iako je poznatiji kao zimska depresija, sezonski afektivni poremećaj može se javiti i u proleće – takozvani “obrnuti SAD”. Simptomi uključuju anksioznost, razdražljivost, nesanicu, gubitak apetita i opštu psihičku napetost.
Kako da se nosite sa prolećnom anksioznošću?
1. Očekujte promenu
Ako znate da vas proleće svake godine “izbaci iz takta”, lakše ćete ga dočekati. Pratite svoje raspoloženje i ponašanje iz godine u godinu i budite spremni – priprema može značiti mnogo.
2. Napravite plan
Unapred osmislite kako ćete se nositi sa promenom godišnjeg doba. Uključite u svoju rutinu aktivnosti koje vam pomažu da se osećate dobro – šetnje, zdrava ishrana, više sna, lagani treninzi ili druženje s dragim osobama. Ako imate problema s alergijama, unapred se obezbedite odgovarajućim lekovima.
3. Usporite tempo
Ne morate odmah skočiti u prolećne avanture. Dajte sebi dozvolu da polako i postepeno izađete iz zimskog režima. Dovoljno je da uvedete jednu novu aktivnost nedeljno – šetnja, kafu na terasi, lagani društveni susret – i da ostavite prostor za odmor.
4. Stvorite ritual prelaska
Rituali pomažu da označimo promene i damo im značenje. To može biti prolećno čišćenje, sadnja cveća, posebna večera sa prijateljima, ili čak kreiranje plejliste sa vedrijom muzikom. Ovi mali gestovi pomažu da prihvatimo novu sezonu na ličan i pozitivan način.
5. Potražite podršku
Ako vas prolećna anksioznost ozbiljno remeti, ne ustručavajte se da potražite pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje. Nema razloga da se sami borite sa osećanjima koja su teška i zbunjujuća.
I zapamtite: sezona će se promeniti. Proleće, koliko god da je zahtevno, neće trajati večno – dolazi leto, zatim jesen, pa opet zima. Do tada, budite blagi prema sebi, slušajte svoje potrebe i ne zaboravite da niste jedini koji proleće doživljavaju na ovako složen način.
Foto: Unsplash
