.jpg)
Zašto se isplati odustati od latte-a?
Korišćenje biljaka, a odbacivanje proizvoda životinjskog porekla trend je u poslednjih 5-6 godina. Kravlje mleko je zaista kontroverzan proizvod, većina istraživača i dalje smatra da ga odrasla osoba ne bi trebalo koristiti, ali u ovom slučaju postavlja se pitanje: šta treba koristiti kao zamenu?
Pre je bilo najpopularnije biljno sojino mleko koje se moglo pronaći gotovo svuda. Od sojinog mleka su pravljeni jogurti, sir – sve ono na šta smo navikli da pravimo od životinjskog mleka. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, bademovo mleko steklo je ogromnu popularnost, terajući soju u pozadinu.
Šta je tajna uspeha?
Prvo, bademovo mleko ima prijatan orašasti ukus, za razliku od sojinog mleka, koje ima specifičan ukus, koji ne vole svi. Drugo, svi nutricionisti sveta, kao jedan, hvale badem zbog njegovih izuzetnih korisnih svojstava: visokog sadržaja biljnih proteina, vitamina A, B i E, gvožđa, cinka, zdravih masti i aminokiselina. Bademi imaju blagotvoran uticaj na organizam pružajući širok spektar delovanja: od poboljšanja stanja kože do prevencije kardiovaskularnih bolesti. Međutim, bez obzira koliko koristi badem donosi našem telu, proizvodnja bademovog mleka donosi ogromnu štetu ekologiji.
Činjenica je da se 80% konzumiranih badema u svetu uzgaja u Kaliforniji, koja sada pati od jake suše.
Zbog globalnog zagrevanja i povećanja prosečne godišnje temperature vazduha, većina kalifornijskih predela postalo je potpuno presušeno. Kako ne bi izgubili ogromne useve badema (a u proseku je potrebno 5 litara vode za uzgajanje jednog oraha, američki farmeri su morali da nađu alternativni izvor vode za navodnjavanje. Korite podzemne vode. Tako smo došli do same suštine.
Prvo, mnogo više vode se uzima za stabla badema iz podzemnih bunara nego što se u načelu može oporaviti, što bi u budućnosti moglo oduzeti Kaliforniji zalihe sveže vode. Drugo, u procesu bušenja bunara narušava se prirodni pejzaž, što je već dovelo do propadanja tla, a to zauzvrat povećava rizik od urušavanja mostova, velikih zgrada i može izazvati zemljotrese. Ali uprkos svemu navedenom, količina proizvedenog badema raste eksponencijalno, u direktnom srazmeri sa potražnjom. Nisu svi spremni svesno da konzumiraju, razmišljajući o posledicama po planetu, a potražnja, kao što znate, stvara ponudu.
U trenutnoj situaciji ekološke krize, vredi razmišljati ne samo o svojim preferencijama ukusa, već i o tome kako će naredna kafa ili porcija sa bademovim mlekom uticati na stanje naše planete.
