Kada govorimo o dijetama, obično na umu imamo mršavljenje. No, posebno osmišljeni režimi ishrane ne služe nam samo da se oslobodimo viška kilograma, već nam mogu pomoći i da poboljšamo opšte zdravlje, ali i da nas motivišu da živimo zdravije, odgovornije i aktivnije.
U nastavku vam otkrivamo koje to dijete donose najbolje od obe strane.
Mediteranska dijeta
Mediteranska dijeta već dugo se smatra odličnom kako za mršavljenje (iako nije osmišljena sa tim ciljem), tako i za poboljšavanje opšteg zdravlja (smanjuje rizik od razvoja hroničnih i srčanih oboljenja, pa čak i mentalnih, i produžava životni vek). U mediteranskoj dijeti fokus je na visokom unosu voća i povrća, integralnih žitarica, ribe, orašastih plodova, sočiva i maslinovog ulja; piletina, jaja i mlečni proizvodi se umereno konzumiraju, dok je upotreba crvenog mesa ograničena. Rafinisana i visoko prerađena hrana su zabranjene. Jedina mana? S obzirom na to da je upotreba mlečnih proizvoda ograničena, potrudite se da unosite dovoljno kalcijuma i vitamina D iz nekih drugih izvora.
Biljna ishrana
Pod biljnom dijetom ovde ćemo navesti vegetarijansku, vegansku i fleksitarijansku ishranu. Kao što znamo, vegetarijanska ishrana pored voća i povrća dozvoljava unos mlečnih proizvoda, ali ne i mesa; veganska ishrana isključuje ne samo meso, već i mlečne proizvode, puter pa čak i namirnice poput meda, dok je fleksitarijanska ishrana, kako sam naziv kaže, nešto fleksibilnija u pogledu ovih pravila. Ona podrazumeva konzumiranje svih vrsta biljaka, dakle, voće, povrće, mahunarke, integralne žitarice i to u najprirodnijem obliku, minimalno obrađene, unos šećera i slatkiša je ograničen, a s vremena na vreme je dozvoljeno pojesti meso ili neki proizvod životinjskog porekla. Ova dijeta takođe pomaže u mršavljenju, ali i smanjuje rizik od razvoja hroničnih bolesti i dijabetesa tipa 2, i snižava visok krvni pritisak. Ipak, vodite računa o tome da ne budete previše fleksibilni, kako ne biste umanjili njene benefite.
Isprekidan post
Za razliku od prethodne dve dijete koje predstavljaju određen stil ishrane (i života), isprekidani post je režim koji je takođe moguće praktikovati na duže staze, ali koji je ciljano osmišljen za gubitak kilograma. Najpopularniji oblici ovog režima su 16/8 (8 sati smete da unosite kalorije, 16 ne) ili 5:2 (5 dana unos kalorija je regularan, a 2 dana ograničen na 500-600). Ukoliko tokom “regularnih” sati i dana ne preterujete sa količinom unete hrane, ovakva dijeta će vam pomoći da smanjite unos kalorija, a samim tim i smršate. Osim toga, za isprekidani post se veruje da ima veze sa usporavanjem efekata starenja, smanjenjem osetljivosti na insulin, poboljšanim radom i zdravljem mozga i srca, i opštim produžavanjem životnog veka. I dok isprekidani post odgovara gotovo svim ljudima, ne preporučuje se trudnicama, dojiljama, osobama sa poremećajima u ishrani ili dijabetesom.
Dijeta sa malo ugljenih hidrata
Jedna od najpopularnijih dijeta za gubljenje viška kilograma, a dobri primeri su Atkinsova dijeta i keto ishrana. Ovde je, dakle, poenta da ograničite unos ugljenih hidrata u korist masti i proteina, ali imajte na umu da, ako pažljivo ne pristupite osmišljavanju plana ishrane, možete zapravo povećati nivo lošeg holesterola. Adekvatno sprovedena, ovakva dijeta vam može pomoći da se rešite upornih masnih naslaga na stomaku, da suzbijete apetit, ubrzate metabolizam i očuvate mišićnu masu. Osim toga, ovakav režim ishrane smanjuje rizik od razvoja srčanih oboljenja, a takođe može da snizi visok pritisak. Poenta ovakvog režima ishrane je izazivanje ketoze, procesa u kom telo koristi masti za stvaranje energije, a ne ugljene hidrate.
Foto: Pexels
Priredila: I. T.
