.jpg)
Mediteranska dijeta ima antiinflamatorna svojstva koja se bore protiv masti i nadimanja, dok takođe ima značajne koristi za naše zdravlje, navodi Odeljenje za zdravlje Univerziteta Harvard.
Opšti prelazak na zdraviji način života i uzdržavanje od iscrpljujućih dijeta stavili su mediteransku ishranu i njene bogate blagodeti u središte pažnje. Na kraju krajeva, naš cilj više nije samo mršavljenje, već usvajanje zdravog načina života.
Ali kako objašnjava Univerzitet Harvard, mediteranska dijeta je ta koja će nam pomoći da dobijemo ravan stomak, upravo zato što ima neophodna antiinflamatorna svojstva koja pomažu u gubljenju masti u abdomenu i borbi protiv nadimanja.
Uravnotežena mediteranska dijeta sadrži protivupalnu hranu poput voća, povrća, orašastih plodova, maslinovog ulja, ribe. Kada se uzimaju u dnevnoj dozi i u pravim količinama, mogu dovesti do sagorevanja masti na stomaku i održavanja zdrave težine.
Zdravstvene blagodeti
Mediteranska dijeta, ima mnogo koristi za naše zdravlje. Dijeta poboljšava rad srca i povećava očekivani životni vek, takođe povećava nivo energije u telu i smanjuje glavobolju, pa čak i stres, u poređenju sa zapadnim načinom života i prehrambenim navikama severnih zemalja.
Kako pravilno usvojiti uravnoteženu mediteransku ishranu u svakodnevnom životu?
Nutricionisti predlažu da svakodnevnu ishranu prilagodimo na osnovu sledećeg plana, tako da tokom nedelje primamo sve potrebne hranljive sastojke.
Povrće (2 do 3 porcije dnevno)
Voće ( 3-4 dnevno)
Mleko(2-3 porcije dnevno)
Orašaste plodove (do 10 dnevno)
Žitarice, krompir, kuvano povrće (4 porcije dnevno)
Maslinovo ulje (3-4 porcije dnevno)
Jaja (3 nedeljno)
Riba (3 puta nedeljno)
Belo meso (3 puta nedeljno)
