.jpg)
Mi smo ono što jedemo.
Mozak kontroliše svaki aspekt našeg života – misli, pokrete, osećanja. Za ovo mu je stalno potrebna energija koju dobijamo hranom. Zbog toga je toliko važno paziti šta jedete: imajte na umu da vaši izbori imaju direktan i dugoročan efekat na najmoćniji organ u telu – mozak.
Alek Vitasek, dr med., predsednik Međunarodnog društva terapeuta Majerom i kustos austrijskog zdravstvenog centra Verba Mair, rekao nam je o tome kako su tačno povezani stomak i mozak i koja hrana je potrebna našem mozgu.
Milioni nerava i neurona prolaze između creva i mozga. Mnogo je međusobnih veza između hrane koju jedemo i bakterija u crevima koje utiču na naše zdravlje, pa čak i na raspoloženje. Prilagođavanjem rada bakterija u crevima možete poboljšati funkcionisanje mozga.
Hipokampus, područje mozga odgovorno za pamćenje, učenje i mentalno zdravlje, postaje manje kod onih koji zloupotrebljavaju nezdravu hranu.
Stručnjaci tvrde da će uklanjanje nezdravih ugljenih hidrata iz ishrane imati pozitivan efekat na nivo IQ-a i zdravlje uopšte, a takođe će smanjiti rizik od razvoja depresije.
.jpg)
Hrana koja može pogoršati zdravlje mozga uključuje:
belo brašno,
šećer,
brza hrana koja sadrži trans-masti i životinjske masti.
Mnogi od nas su uvereni da se od gladi može umreti, pa bez razmišljanja instinktivno pokušavamo da suzbijemo glad što je pre moguće. Međutim, kratkotrajni post ne šteti, već naprotiv, jača vitalnost čoveka mnogo više od prejedanja. Mozak voli ketone iz metabolizma masti – povećava performanse, brzinu reakcije i kreativnost.
PROIZVODI KOJI MOZAK NAROČITO VOLI:
1. Masne omega-3 kiseline
Hrana bogata omega-3 polinezasićenim masnim kiselinama (PUFA) usporava starenje mozga i značajno smanjuje rizik od senilne demencije, uključujući Alchajmerovu bolest. Uz to, uzimanje omega-3 pomaže u borbi protiv depresije.
Hrana najbogatija omega-3 kiselinama:
masna riba: losos, haringa, pastrmka, skuša itd .;
laneno, repino, konopljino i orahovo ulje;
seme lana i chia;
orasi;
2. Lecitin
Lecitin je jedan od glavnih izvora ishrane za nervni sistem. Nedostatak lecitina praćen je disfunkcijama nervnog, kardiovaskularnog i drugih sistema. Manifestacije nedostatka lecitina kod ljudi su prilično česte.
Da biste nadoknadili nedostatak, važno je u ishranu uključiti hranu bogatu lecitinom – jaja, orasi i mahunarke.
.jpg)
3. Triptofan
Triptofan je aminokiselina koja može povećati proizvodnju serotonina u mozgu, hormona odgovornog za raspoloženje, kvalitet spavanja i percepciju bola. Supstanca ima širok spektar pozitivnih efekata na telo. Koristi se za borbu protiv nesanice i depresije.
Rezerve aminokiselina nalaze se u bananama, pasulju, mleku, mlečnim proizvodima, urmama, jajima, ribi, mesu, orasima, kikirikiju i integralnim žitaricama.
4. Proteini
Važan protein za mozak je izolevcin: on igra ulogu stimulansa imunološkog sistema, pruža dodatnu energiju i pospešuje stvaranje hemoglobina. Izolevcin povećava energiju, poboljšava izdržljivost i pomaže u oporavku mišića.
Tražimo ribu, orahe i meso.
Vitamini grupe B.
Vitamini B su vitalne supstance koje direktno utiču na nervni sistem. Da biste izbegli nedostatak vitamina, pazite na ishranu.
Pokušajte da jedete raznovrsnu hranu i u svoj obrok uključite meso, grašak, heljdu, pečurke, jaja i ovsenu kašu.
Mikrobiom
Mikrobiom se sastoji od ogromnog broja bakterija koje se nalaze u zdravom crevu. Za mozak su ove crevne bakterije važne. Oni štite sluznicu creva i pružaju jaku barijeru protiv toksina i „loših“ bakterija, kao i aktiviraju neuronske puteve koji se vode direktno između creva i mozga. Mnoge bolesti nervnog sistema, autizam, depresija, šizofrenija, Parkinsonova bolest, Alzheimerova bolest mogu biti povezane sa neravnotežom nekih crevnih bakterija.
.jpg)
Održavajte zdravu kiselinsko-baznu ravnotežu. Da biste to uradili, kombinujte hranu (žitarice, svi životinjski proizvodi) sa alkalizujućom hranom (povrće) u vašoj ishrani. U svaki obrok uključite povrće – paradajz, repu, papriku, karfiol, bundevu i drugo. Dajte prednost jelima pečenim i na pari.
– Jedite polako.
· Dobro žvaćite hranu sa dovoljno pljuvačke.
– Počnite da jedete samo kada ste opušteni, mirni i dobro raspoloženi.
· Završite jelo kada se osećate sitim.
· Pijte puno tečnosti da biste ostali hidrirani i izbegli nagle fluktuacije nivoa elektrolita.
Poštujući jednostavna pravila ishrane, svaki obrok postaće pravi ritual zdrave brige o sebi. Kao rezultat terapije, obnovićete rad creva, poboljšavajući tako funkciju mozga. Ne ograničavajte se samo na pravilnu ishranu: bavite se sportom na otvorenom, pazite na način spavanja, prestanite da brinete zbog sitnica, ograničite svoj rad za monitorom.
Udahnite svež vazduh, uživajte sami, uključite zdravu hranu u svoju ishranu i održavajte unutrašnju harmoniju, a tada će mozak ostati energičan i produktivan što je duže moguće.
