6 vitamina koje je opasno uzimati bez lekarskog recepta

Danas se vitamini smatraju univerzalnim lekom za prevenciju gotovo svake bolesti, a saveti o njihovoj upotrebi nalaze se na svakom Internet portalu posvećenom zdravlju i lepoti.

Međutim, važno je zapamtiti da uzimanje mnogih od njih bez prethodnog konsultovanja sa specijalistom može biti opasno za telo.

Vitamini su biološki aktivna jedinjenja koja su vitalna za zdravlje. Posebnost vitamina je u tome što se većina njih ne stvara u našem telu, pa se moraju redovno uzimati hranom. Međutim, postoje situacije kada je nemoguće dobiti dovoljno vitamina iz hrane. U takvim slučajevima moguće je koristiti suplemente koji sadrže određenu količinu ovih esencijalnih supstanci.

Ali ne mogu se uzimati svi vitamini bez lekarskog recepta. Neki od njih mogu da nanesu ozbiljnu štetu organizmu ako se nekontrolisano uzimaju. Koji vitamini u tom pogledu mogu predstavljati pretnju zdravlju?

Vitamin D

Nedavno je vitamin D postao posebno popularan u celom svetu. Po svojoj strukturi i delovanju ova supstanca je slična hormonima. Vitamin D igra važnu ulogu u metabolizmu kalcijuma, pospešujući apsorpciju kalcijuma u ​​crevima i smanjujući njegovo izlučivanje iz tela. Pomaže kalcijumu da prodre u koštano tkivo, osiguravajući stvaranje mineralne gustine kostiju.

Pored toga što utiče na metabolizam kalcijuma, vitamin D igra važnu ulogu u formiranju imunološke tolerancije, posebno u prenatalnom periodu, odnosno zapravo sprečava razvoj autoimunih procesa. Takođe je dokazano da deluje na imuni sistem u smislu povećanja otpornosti na virusne i bakterijske infekcije, smanjujući rizik od raka i dijabetesa.

Važno je napomenuti da se ovde radi samo o smanjenju rizika, a ne o sprečavanju razvoja bolesti, jer drugi faktori sigurno utiču na razvoj bolesti. Vitamin D ulazi u telo hranom, a takođe se sintetiše u koži pod uticajem sunčeve svetlosti. Hrana (riba, jaja, puter) sadrži male količine vitamina D koji ne mogu da zadovolje dnevne potrebe.

U severnim geografskim širinama sinteza vitamina D u koži javlja se samo u letnjoj sezoni, a to nije dovoljno da biste imali vremena da akumulirate zalihu vitamina D tokom ostatka godine. Zbog toga je tako čest nedostatak vitamina D, koji zahteva dopunu.

Nekontrolisani unos leka može dovesti do negativnih posledica: hiperkalcemije – stanja u kojem se previše kalcijuma akumulira u krvi i dolazi do njegovog taloženja u arterijama ili mekim tkivima. Prekomerni unos vitamina D u telo takođe može biti povezan sa stvaranjem kamena u bubrezima, pa čak i povećanim rizikom od preloma.

Vitamin E

U stvari, to nije samo jedan vitamin, već čitava grupa vitamina rastvorljivih u mastima (alfa-tokoferol, gama-tokoferol, tokotrienoli). Nalazi se u pšeničnim klicama, avokadu, orasima, semenima suncokreta i raznom povrću. Dovoljna količina vitamina E nalazi se u biljnim uljima.

Glavni efekat vitamina E je antioksidans. Sprečava oštećenje ćelija od peroksidacije, a može imati i pojačanu ulogu u imunitetu, zaštiti od karcinoma, kardiovaskularnih bolesti i upale.

Međutim, visoke doze vitamina E mogu inhibirati vitamin K i tako ometati zgrušavanje krvi, uzrokujući krvarenje. Ovo je posebno opasno za ljude koji uzimaju lekove za razređivanje krvi, poput aspirina, kao i za ljude koji su imali moždani udar ili pate od bolesti jetre.

Vitamin C

Vitamin C je vitamin rastvorljiv u vodi, pa se višak obično izlučuje urinom, a ne odlaže u telo. Ima ga u gotovo svim biljnim proizvodima – posebno u citrusnom voću, paprici i brokoliju.

Vitamin C pospešuje rast i obnavljanje tkiva, utiče na imuni sistem, stimuliše sintezu kolagena, učestvuje u stvaranju serotonina (prirodnog antidepresiva), a takođe pokazuje antioksidativna svojstva.

Kod nekih ljudi visoke doze vitamina C mogu izazvati simptome kao što su dijareja, mučnina, gastritis, umor, valunzi, glavobolja i nesanica i ne bi ih trebalo uzimati bez prethodnog konsultovanja sa lekarom. Ljudi sa hroničnim oboljenjima jetre ili bubrega i gihtom ne bi trebalo da uzimaju velike doze vitamina C.

Vitamin A i beta-karoten (provitamin A)

Vitamin A je moćan antioksidans, neophodan za dobar vid. Učestvuje u formiranju i održavanju zdravih kostiju, zuba, kože. Nalazi se u životinjskim proizvodima kao što su jaja, meso i mlečni proizvodi. Izvori beta-karotena: narandžasto i žuto voće i povrće, tamnozeleno lisnato povrće.

Nekontrolisana upotreba vitamina A u velikim dozama je opasna za trudnice, posebno u ranim fazama, jer je povezana sa povećanim rizikom od fetalnih malformacija. Pokazalo se da postoji rizik od preloma pri dugotrajnoj upotrebi velikih doza vitamina A.

Uprkos antioksidativnim svojstvima, dugotrajna potrošnja velike količine vitamina A, beta-karotena i vitamina E povezana je sa povećanim rizikom od raka pluća kod pušača, što pokazuju dve velike studije, u kojima je učestvovalo 29.000 i 18.000 ljudi.

Folna kiselina (vitamin B9)

Pomaže u sprečavanju urođenih oštećenja mozga i kičme kod fetusa kada se uzimaju u ranoj trudnoći. Može smanjiti rizik od srčanih bolesti. Neki naučnici veruju da odgovarajuća količina folata može zaštititi od razvoja kancerogenih tumora, ali previše folne kiseline pospešuje rast postojećih tumora. Izvori vitamina B9: povrće, naročito tamnozeleno, sveže voće, jetra, morski plodovi, jaja.

Vitamin B6

Učestvuje u mnogim metaboličkim procesima, pomaže u smanjenju rizika od razvoja srčanih bolesti. Učestvuje u sintezi serotonina (koji igra ključnu ulogu u procesima spavanja, regulaciji apetita i raspoloženja), u hematopoezi. Utiče na kognitivne sposobnosti i imunološku funkciju. Nalazi se u mesu, ribi, živini, mahunarkama, krompiru, ne-citrusnom voću.

Uzimanje velike količine vitamina B6 godinu dana ili duže može oštetiti periferne živce i prouzrokovati bolove u kostima, mišićnu slabost, utrnulost, nehotične kontrakcije mišića u udovima i poremećen hod. Tokom istraživanja, ovi simptomi su nestali kada lek prekine da se uzima.

Stoga uzimanje vitaminskih dodataka ponekad može biti opasno po vaše zdravlje. Pre nego što počnete da uzimate vitamine, potrebno je da se obratite lekaru. Skoro svi vitamini i njihovi nedostaci se mogu utvrditi u krvi laboratorijskim testovima. Ako se otkriju odstupanja u analizama, lekar će izračunati potrebnu dozu za lečenje i dalje sprečavanje nedostatka.

foto:marieclaire