Ne postoji konfuznija i komplikovanija stvar od dijeta! Šta jesti, koliko, kad, šta je zabranjeno, šta je dozvoljeno, koliko kalorija smemo da unosimo, kako da kombinujemo namirnice… Huh, ko će to sve pohvatati?! Pa nije ni čudo što na pola puta odustanemo jer nam je preko glave pravila koja ne shvatamo da bismo uopšte mogli da ih poštujemo.
Naravno, znamo da je dobra dijeta ona koja može da postane stil života, odnosno ona koja se u isti uklapa. Ipak, takvim dijetama je potrebno mnogo više vremena da “prorade” nego što mi možemo da čekamo jer, bože moj, ponovo smo se u poslednjem trenutku setili da treba da se “doteramo” za neku važnu priliku ili nam je prosto dosta da jedemo kao da smo rupe bez dna i ne znamo više šta da radimo sa sobom. A, ruku na srce, ko od nas tačno nije nestrpljiv? Ko ne želi brze rezultate jer želi što pre da se uvuče u svoje omiljene farmerke?
Zanimljivo je svakako da, bez obzira na to koliko smo pokušaja i pogrešaka imali, mi i dalje verujemo u dijete i spremni smo sve da probamo – ponovo. Možda ovoga puta upali, mislimo…
No, među svim tim popularnim dijetama koje nas posmatraju i prizivaju sa svih strana, postoji nekoliko onih koje, gle čuda, zaista rade!
Mediteranska dijeta
Kao što pretpostavljate, ova dijeta inspirisana je prehrabenim navikama ljudi koji žive na Mediteranu, a one uključuju svežu, neprerađenu hranu kao što je voće, povrće, maslinovo ulje, riba, piletina, semenke i žitarice. Ipak, ako biste želeli ovako da se hranite, trebalo bi da ograničite unos mlečnih proizvoda i jaja i da izbegavate prerađenu hranu, so, crveno meso i zasićene kiseline. Prednost ove dijete je u tome što dozvoljava konzumiranje crvenog vina, a ishrana osmišljena na ovaj način preventivno deluje na srčana oboljenja, dijabetes, visoki krvni pritisak i gojaznost. Mediteranska dijeta je raznovrsna kada je reč o “dozvoljenim” namirnicama, ali naravno, ako želite da smršate, biće potrebno da brojite kalorije.
Dijeta 5:2
Ova dijeta najpopularnija je u Velikoj Britaniji, Australiji i Švedskoj, a podrazumeva da pet dana jedete potpuno normalno (2000-2500 kalorija), dok ćete dva dana u nedelji morati da se pridržavate strogog posta i unosite svega 500 kalorija dnevno (600 za muškarce). Ova dijeta tako dozvoljava da jedete sve, ali i omogućava da zahvaljujući postu poboljšate krvni pritisak i nivo holesterola i ubrzate metabolizam. Imajte na umu da ova dva dana posta mogu da utiču na vas energetski jer je 500 kalorija prilično malo, zato, ako trenirate, radite to danima kada ne postite. Dobra strana ove dijete svakako je dozvoljavanje telu da se oporavi, prečisti i podmladi time što ćete dva dana jesti manje, a kada je reč o brojanju kalorija, jedno pravilo je uvek i apsolutno najvažnije – kvalitet, ne kvantitet.
Paleo dijeta
Ljudi koji propagiraju paleo dijetu veruju da se savremena ishrana razvila mnogo brže nego naš organizam što uzrokuje razne zdravstvene probleme i bolesti. Tako, ovaj režim ishrane podrazumeva konzumiranje namirnica koje su konzumirali i naši preci – meso životinja koje se hrane travom, plodove mora, sveže voće i povrće, jaja, orahe, semenke i zdrava ulja, uključujući kokos, avokado, masline i orahe. Ne možete jesti žitarice, mahunarke (uključujući kikiriki), mlečne proizvode, rafinisani šećer, rafinisana biljna ulja, krompir, prerađenu hranu i so. Da, ishrana će biti čistija i sigurno će vam prijati, ali imajte na umu da će vam nedostajati neki nutrijenti, kao što su kalcijum i vitamin D. Takođe, ovo baš i nije najbolji izbor za vegetarijance jer nije dozvoljeno konzumiranje pasulja.
Alkalna dijeta
Alkalna dijeta podrazumeva konzumiranje takozvane alkalne hrane kako bi se održao nivo pH vrednosti u telu između 7,35 i 7,45 (14,0 je čisto alkalno, 7,0 je neutralno, a 3,0 je kiselo) i izbegavanje hrane koja postaje kisela kada se razgradi. U nju spadaju sveže voće (uključujući agrume), povrće, orasi i mahunarke. Međutim, nije dozvoljeno konzumirati pšenicu, testenine, meso, ribu, školjke, mlečne proizvode, čaj i kafu, šećer ili alkohol. Ovakav režim ishrane navodno poboljšava pamćenje i povećava nivo energije, a istovremeno sprečava glavobolju i nadutost. Dobra strana ove dijete je svakako čista ishrana bogata voćem i povrćem, ali prilično je restriktivna da bi se mogla držati duže vreme. Pa ipak, ukoliko se vaša ishrana već bazira na biljkama, alkalna dijeta vam neće tako teško pasti.
WW (Weight Watchers)
Ovde je reč o programu ishrane koji postoji već više od 50 godina, ali su od 2018. godine unete neke izmene. Kod ovog režima ishrane poenta je u brojanju kalorija i dobijanju bodova na osnovu toga, a da biste dobili najbolje rezultate u obzir se uzimaju vaša visina, starost, težina i ciljevi koje želite da dostignete. Jedna od promena koja je uvedena tiče se toga da se kalorije ne broje slepo, već da fokus bude na edukaciji o odgovarajućoj, zdravoj i izbalansiranoj ishrani. Da, ovo znači da je suštinski dozvoljeno jesti sve, samo je potrebno napraviti balans.
Fleksitarijanska dijeta
Ovo je jedna od najpopularnijih dijeta u poslednje vreme, a uz to je i jako fleksibilna što je čini prilično lakom za praćenje – ukoliko se uklapate u pravilo da 80% ishrane treba da bude na biljnoj bazi, a da 20% ishrane čine životinjski proteini. Ovo je zapravo fleksibilna vegetarijanska ishrana koja donosi sve zdravstvene benefite takvog režima, dok istovremeno omogućava da jedete i ono što volite. Što se nas tiče, ovo je dijeta koja je održiva i koja, kao takva, može da postane naš stil života.
Atkinsova dijeta
Za ovu dijetu verovatno znate zahvaljujući Kim Kardašijan Vest koja je njen najveći obožavatelj. Ovaj režim ishrane podrazumeva viši unos nemasnih proteina, dobrih masti, kao i voća i povrća sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i nutrijenata, dok su sami ugljeni hidrati ograničeni. Ipak, omlet za doručak, salata sa proteinima za ručak i testenina od tikvica sa nemasnim proteinima za večeru deluje kao meni koji bismo bez problema sledili!
Whole 30
Ova dijeta podrazumeva konzumiranje celovite, neprerađene hrane tokom 30 dana koliko traje “proces”. Ovakav režim ishrane je odličan za one koji žele da “krenu ispočetka” i potpuno resetuju organizam budući da isključuje žitarice i mahunarke, alkohol i dodane šećere, sa ciljem da jedete pravu hranu bez prerađenih sastojaka. Balans je ovde ključan – što manje prerađevina, što više zdrave hrane različitih boja.
Veganska dijeta
Kao što verovatno već i znate, veganski režim ishrane isključuje baš sve proizvode životinjskog porekla, što znači da osim mesa morate da isključite i mlečne proizvode. Kod ovog režima ishrane, iako zdravog, postoji opasnost od nedostatka nekih ključnih hranljivih materija kao što su vitamin B12, vitamin D, gvožđe, kalcijum i cink. Zato, tofu i orasi su neophodni i obavezno proučite kako pravilno da konzumirate proteine na ovoj dijeti. Ne bi bilo loše da počnete da unosite i neke suplemente kako biste bili sigurni da svom telu obezbeđujete sve što mu je potrebno.
Isprekidani post
Još jedan od najpopularnijih i najomiljenijih režima poslednjih godina je i isprekidani post koji podrazumeva da duže vreme provedete bez hrane, ali da i dalje jedete ono što želite. Na ovaj način vi ograničavate unos kalorija, automatski, ali se ne osećate ograničeno što je zaista sjajno! Naravno, da biste postigli željene rezultate, nije samo dovoljno biti u kalorijskom deficitu – za zdravlje je ipak važna i fizička aktivnost te je krajnje vreme da usvojimo i ovu naviku. Kako se navodi, isprekidani poste ne samo da može da dovede do gubitka viška kilograma, već može da doprinese i povećanju nivoa energije, a smanjenju stresa što nam je ovih dana svima potrebno. Najčešći oblik isprekidanog posta je onaj koji podrazumeva da unosite hranu 8 sati, dok ćete ostalih 12 dozvoliti svom organizmu da svari uneto i počne da sagoreva masti. Ništa lakše, zar ne?
Priredila: Ivana Tomić
Fotografije: Pexels
