Prošlo je tačno sto godina od kada je preplanula Koko Šanel fotografisana kako silazi sa jahte na francuskoj Rivijeri, nesvesna da je začela ono što će postati modni trend veka. Ako zatim vreme premotamo u devedesete, videćemo da se veštački ten, kao nedeljna navika, odomaćio kod mnogih žena sa Zapada. Kejt Mos, Paris Hilton i Pamela Anderson bile su promoterke idealnog izgleda te dekade: bronzana boja kože, najpre iz solarijuma, potom iz spreja. “New look” je, međutim, stigao na naplatu u novom milenijumu: od 2009, Međunarodna agencija Svetske zdravstvene organizacije za istraživanje raka klasifikovala je izlaganje veštačkom suncu kao kancerogeno za ljude, stavljajući ga u isti red sa duvanom i azbestom. Ipak, u Evropi se korišćenje sunčanih kapsula i dalje krivi za oko pola miliona novih dijagnoza raka svake godine. Brazil i Australija su prve potpuno zabranile solarijume i dugo su ostale jedine u tome. U Evropi se za isti zakon zalaže samo jedna poslanica, iz Velike Britanije, i to ne iz prestonice, nego iz engleske provincije Mid Derbišir.
– Ohrabrila bih učesnike kampanje (protiv solarijuma) da kontaktiraju svoje poslanike i podstiču ih da pozovu na zabranu i izvrše pritisak na ministra zdravlja – kaže poslanica konzervativaca Polin Latam. Međutim, do odluke bi moglo da prođe mnogo vremena, jer još mnogo predloga zakona čeka na red pred britanskim parlamentom, a svaki predlagač veruje da je baš njegov nacrt novog zakona prioritet.
U međuvremenu, žene nastavljaju da koriste solarijume iz niza razloga. Ako konsultujemo društvene mreže, pronaći ćemo i koji su. Recimo, jedna korisnica kaže da ode pod lampe nekoliko nedelja pre letovanja kako bi dobila osnovni ten.
– Tada ne patim od sunčanog udara ili opekotina – veli 34-godišnja kancelarijska radnica iz Šefilda. Istraživanja su pokazala da 42% mladih Evropljana od 18 do 25 godina redovno koristi sunčane kapsule, a ova žena je prototip većine današnjih ljubitelja bronzanog tena, jer je ide u solarijum od svojih ranih dvadesetih. – Osećam da mi to može podići raspoloženje. Uzimam u obzir zdravstvene rizike, ali pokušavam da svedem odlazak na minimum i nadam se najboljem – dodaje ona. Jedna dizajnerka enterijera iz Eseksa danas ima 46 godina i smatra da bi sigurno bila žrtva ere solarijuma koje su promovisale tada čuvene zvezde šou-biznisa da nije imala nekoliko loših iskustava. – Dobila sam sunčanicu i dobila gadne opekotine jer mi niko nije rekao da, ako uzimam određene antibiotike, ne smem da koristim sunčane ležanjke – kaže ona. Potom je ponovo otišla u salon, ali se onesvestila jer je provela previše vremena pod lampama. – Smatram da saloni za tamnjenje moraju da povedu više računa o klijentima, da ih najpre pitaju koliko su informisani – kaže.
Propisi o veštačkom sunčanju, međutim, već postoje. Evropski standard preporučuje da klijenti ne bi trebalo da prelaze 60 sesija godišnje, dok kodeks ponašanja Evropskog udruženja za sunčanje predviđa da dobavljači solarijuma moraju jasno da navedu u svom oglašavanju da nisu spremni da prodaju više od 40 sesija godišnje bilo kom klijentu. Ali čak i to je rizik, kaže dr Rišika Sina, dermatologinja iz Londona. – Nekoliko medicinskih pregleda je dosledno utvrdilo statistički značajan veći rizik od melanoma usled korišćenje sunčanih ležaljki. One su poznati kancerogeni. Štetni zdravstveni efekti ultraljubičastog zračenja povezani sa upotrebom solarijuma su dobro dokumentovani i uključuju rak kože, opekotine od sunca, ubrzano starenje, upalu očiju i prolaznu imunosupresiju – kaže dr Sina.
Prema zdravstvenim stručnjacima, jedini ispravan način je potpuna zabrana. Ketrin Pejn, profesorka zdravstvene ekonomije na Univerzitetu u Mančesteru, objavila je studiju o zdravstvenim i ekonomskim prednostima zabrane solarijuma. Utvrđeno je da bi ta zabrana, u kombinaciji sa javnom informativnom kampanjom, mogla dovesti do najmanje 1.000 manje slučajeva melanoma samo među 18-godišnjacima i sprečiti skoro 4.000 slučajeva drugih karcinoma kože tokom njihovog života. Međutim, iako postoje jasni dokazi o štetnosti veštačkog tamnjenja, čini se solarijuma kao prilike na glavnim ulicama ima više solarijuma ležaljki nego drugde u Velikoj Britaniji.
Do sličnih rezultata je došla i američka organizacija Blue Cross Blue Shield Association (BCBSA), baveći se upravo zagonetkom zašto ljudi i dalje hrle u solarijume, iako su, mnogo više nego ranije, svesni rizika od raka kože. Milenijalci bi posebno trebalo da obrate pažnju, kaže Dr Vinsent Nelson, potpredsednik BCBSA za medicinu. – Čak 31 odsto milenijalaca koristi solarijume da bi dobili osnovnu preplanulost, iako se zna da taj, bazični ten, ne pomaže da se izbegnu opekotine od pravog sunca niti pružaju dodatnu zaštitu – kaže dr Nelson i dodaje da je rešenje sasvim jednostavno: najbolji način da zaštitite kožu od UV oštećenja je da ograničite izlaganje suncu izbegavajući najtoplije delove dana, da nosite zaštitnu odeću i koristite kremu za sunčanje, i da zaboravite na solarijum.
Foto: Profimedia
Tekst: Milica Đorđević
