Pomalo je deprimirajuća činjenica da na zdravlje i izgled naše kože utiče apsolutno sve oko nas, počevši od sunca kao neprijatelja broj jedan, preko šećera i prerađene hrane, pa sve do stresa i nezadravog načina života. Sve je to istina, ali oh, nekad je tako teško paziti baš na sve.
No, kao da nam nije dosta već spomenutih faktora sa kojima smo možda već i naučili da se nosimo, u poslednje vreme dolazi još jedan, možda nov, ali definitivno neprijatelj kog nikako ne smemo da zanemarimo – zagađenje vazduha. I, više nije samo stvar u tome šta udišemo, što je svakako od ogromnog zanačaja, već je i stvar toga kako sve te štetne materije utiču na našu kožu. Jer, ne bismo mi trošili toliko novca, vremena i energije na negu da nam nije stalo. I sada zagađeni vazduh to treba da nam pokvari? O, ne!
Šta je zapravo zagađenje vazduha?
Ukoliko ste slični nama, verovatno mislite da je zagađenje vazduha nešto što je – vidljivo. Mislimo, dakle, na gust dim koji dolazi iz fabričkih dimnjaka, smog koji vidimo na horizontu, čađ po celoj površini prozorskih stakala, naročito onih do ulice, ali nažalost to nije jedino što utiče na naše zdravlje. Agencija za zaštitu životne sredine identifikovala je još šest zagađivača koji i nisu toliko vidljivi golim okom – ugljen monoksid, olovo, oksidi azota, prizemni ozon, zagađenje česticama i oksidi sumpora. No, u vazduhu postoje i poliaromatični ugljovodonici koji su, recimo, prisutni u dimu cigareta, a zanimljivo je da zagađivači vazduha nisu samo spoljašnji, već se mogu naći i u zatvorenom prostoru. U tom slučaju treba obratiti pažnju na sredstva za domaćinstvo, isparavanje tokom kuvanja, pa čak i (mirišljave) sveće.
Kako zagađenje vazduha utiče na kožu?
Pre svega treba reći da zagađenje vazduha zaista oštećuje kožu. Uostalom, naša koža je barijera između svega što je spolja i onoga što je u nama i kao takva je prva na udaru. I ne, ne zadržava se samo na površini kože, kao što je slučaj sa prozorskim staklom! Zagađivači mogu da se infiltriraju u dublje slojeve epidermisa, izazivajući probleme kao što su loša hidratacija kože, začepljene pore, akne, ekcemi, pigmentacija i na kraju, prevremeni znaci starenja usled gubitka elastičnosti. Osim toga, treba znati da čak i udisanje zagađenog vazduha može oštetiti kožu iznutra, što su dokazala i brojna istraživanja.
Možemo li umanjiti oštećenje kože usled zagađenosti vazduha?
Dobra vest je da – da! Određenim tretmanima možemo pomoći koži oštećenoj usled zagađenja da povrati svoj sjaj i ponovo izgleda zdravo i negovano, ali zapravo, napad je uvek najbolja odbrana. Ovo znači da je bolje sprečiti nego lečiti, odnosno, da je pametnije posvetiti se prevenciji oštećenja, baš kao što to radimo i sa (prvim) znacima starenja.
Pročitajte još: Stereotipi o nezi u koje smo dugo verovali – a nije trebalo
Kako zaštititi kožu od zagađenog vazduha?
Jedna reč: antioksidansi. Kako dermatolozi kažu, antioksidansi neutrališu i stabilizuju štetne reaktivne slobodne vrste kiseonika, i pokazalo se da doprinose ne samo sprečavanju, već i preokretanju nekih aspekata spoljašnjih zagađivača. Zato, zaštita kože od zagađenja zahteva primenu antioksidanata protiv zagađenja dva puta dnevno, kao i korišćenje sredstava za jačanje barijere kože. Svi antioksidanti su odlični za našu kožu, ali neki ipak imaju tendenciju da budu efikasniji, kao što su to ekstrakt ginka, vitamini C i E, resveratrol, floretin i ferulna kiselina.
Kada je reč o jačanju barijere kože, treba imati na umu da što je ona jača, to će koža biti otpornija na sve faktore koji je oštećuju. U tom pogledu, dobro je uključiti u svoju skin-care rutinu sastojke kao što su ceramidi i lipidi, a obavezna je i krema sa zaštitnim faktorom (da, znamo…) – jer, UV zračenje, u kombinaciji sa zagađivačima u vazduhu, može dodatno pogoršati efekte zagađivača. Pa, ako je ikako moguće, osim jakog sunca, trebalo bi da izbegavamo i izuzetno zagađene regije.
Foto: Unsplash
Priredila: Ivana Tomić
