Lepota i bogatstvo su oduvek spavali zajedno. Svaka era je imala sopstvene standarde, ali im je zajedničko to, da su ih propisivali najmoćniji u društvu. Još od renesanse, punačka, bleda koža je bila cenjeni znak aristokratije, dok je telo potamnelo od sunca dugo ostajalo sinonim za ljude koji rade napolju. Danas je taj isti preplanuli ten poželjan, bar na Zapadu. Tu je da se vidi, da ukaže na slobodno vreme, na odmor u stranim zemljama i luksuz “viška” prihoda.
Izgled je često bio rampa kojom su privilegovani želeli da se izdvoje od onih koji to nisu. Iako se najmudriji ljudi sveta već vekovima upinju da nam objasne kako je lepota večna (jer dolazi iznutra), a izgled prolazan (jer podleže spoljašnjim faktorima), malo ko ih čuje. Uterana u standarde interesa i profita, lepota je klasno ogledalo: ljudi koji dobro zarađuju mogu da se bave negovanjem izgleda, ostalima se utiskuje stigma “ružnoće”.
Ako ne verujete, onda se setite: ličnosti koje se slave zbog lepote najčešće su one koje su prošle razne operacije i tretmane. Nedavno je viralan postao mim „Nisam ružna, samo sam siromašna” jer upravo odražava ovu promenu standarda. Korišćenje „pre” i „posle” fotografija žena kao što su Bela Hadid i Kajli Džener, pokazuje kako je novac – a ne genetika ili dosledna nega – sve što nam treba za lice koje se smatra lepim.
Ovo je značajno jer su danas, više nego ikada, lica postala naša najvrednija roba. Zahvaljujući društvenim mrežama, selfijima i Zoom pozivima, naš izgled je uvek na videlu i u centru pažnje, pa je postao kapital koji treba obrnuti. Žene koje imaju finansijsku slobodu, sklone su tome da se “časte” hirurškim procedurama, a onda će novi izgled počastiti njih. To potvrđuju i istraživanja koja je objavio magazin Dazed. „Loše negovane“ žene zarađuju 40 odsto manje od svojih ulepšanih kolega, dok atraktivni ljudi imaju 20 odsto veću šansu od ostalih da dobro prođu na razgovoru za posao. Oduvek su ljudi koji izgledaju lepo i negovano posmatrani kao društveno veštiji, pouzdaniji, sigurniji, a danas se veruje da su čak i stručniji u poslu. Začarani krug se tako zatvara. Morate imati novca da biste ispratili standarde lepote, a ako to učinite, može vam se otvoriti put za bolju zaradu, koju ćete opet uložiti u lepotu… I tako unedogled.
Protekle, 2022. godine, estetski standardi su stvorili troškove za lepotu koji je veći nego ikada, utvrđuje Dazed. Sada se očekuje više od uobičajene liste tretmana za kosu, nokte, obrve, trepavice, zube. Pošto skuplje kozmetičke procedure postaju sve dostupnije, traže se i naročita „podešavanja“, poput injekcija i operacija. Samo u Sjedinjenim Državama, lideru u tim procedurama, tokom pandemije je broj ubrizgavanja botoksa porastao za 54 odsto, a filera za 75 odsto. Velika Britanija je najbrže rastuće tržište filera za lice na svetu, a tamošnji plastični hirurzi su prijavili porast zahteva za konsultacije od 70 odsto.
Ostatak teksta pročitajte u majskom izdanju magazina Grazia.
Foto: Pexels
Tekst: Snežana Milošević
