Svaka epoha imala je svoju predstavnicu svetle boje kose. Plavuše nikada nisu ostajale u pozadini. Pop kultura je bez njih nezamisliva. Žene progonjene vrlo žilavim predrasudama najčešće su otvarale nove puteve.
Nakon filma Bilo jednom u Holivudu, Kventina Tarantina, Margot Robi je pokazala da je glumica na koju se može računati, svima koji su imali sumnju u vezi s tim. Zaštitno lice brenda Chanel, brzo je postala uzor mladim ženama i glumica koju fabrika snova vidi kao adut u vremenu koje dolazi. U isto vreme, Riz Viderspun se afirmiše kao ozbiljan producent, dok Ledi Gaga dobija Oskara za numeru Shallow, koja je doprinela fami filma A Star is born. Primera je bezbroj. U svim društvenim sferama. Šta im je zajedničko?
Plavuše i dalje vladaju svetom. Ne od juče ili od pre nekoliko decenija. Oduvek. Ukoliko se ograničimo samo na istoriju pop kulture, što je jednostavnije za praćenje, pedesete su bile epoha čednih, nežnih plavuša. Ljupkih, besprekornih žena, do najsitnijeg detalja skrojenih po muškim aršinima. Doris Dej bila je amblem te komformističke decenije. Pevala je Que Sera Sera, obećavajući da će biti uzorna devojka, dobra supruga i posvećena majka. Onda je svetom zavladala Merilin Monro i on je počeo da se kreće u ritmu njene bele haljine. Infuzija seksepila koja plaši i očarava. U međuvremenu, Dali je već bio inspirisan usnama Me Vest, pin-up devojke krasile su vojničke sobe i kamione, Grejs Keli povela je high noon sa Garijem Kuperom, najavljujući eru Hičkokovih heroina. Model poželjne žene je prošao kroz temeljnu promenu u odnosu na pedesete. Žena je oslobođena iz zadatih okvira, svesnija snage kojom deluje na suprotni pol. Ali je i dalje plava.
Interesantno je da je Hičkok stvarao Grejs Keli da bude bona fide superstar, lik koji je svet prihvatio sa obožavanjem (kao glumicu oduvek, kao princezu ne u prvo vreme) ne sluteći da će se, nekoliko decenija kasnije, takođe sa najboljim namerama pojaviti nova ikona, plavuša koja isti status uživa i danas, dvadeset dve godine nakon smrti. Princeza. Plave boje kose. Ali to nisu jedine spone između Dajane, princeze od Velsa i princeze od Monaka. Mitovi o Grejs i Dajani, podcrtan njihovim preranim, tragičnim smrtima, učinio ih je heroinama lepote i humanosti, dodira božanskog i ljudskog. Nesreća u ljubavi, emotivna izdaja važne su komponente portreta ovih žena u očima sveta. Inspiracija njihovim likovima biće bezvremena.
Snaga seksualnosti
Od trenutka svog rađanja i uspona, Holivud je diktirao estetski, etički, modni i kulturni ritam planete. Sve se manjalo osim jedne stvari. Plavuše su, uprkos promenama svih trendova i matrica, ostajale na tronu. Osamdesete je obeležila Kim Bejsinger, oličenje erotike i senzualnosti u jednoj burnoj deceniji koja će se pamtiti i po smešnim frizurama, miš rukavima, trakama oko glave i rolšuama. Film Devet i po nedelja poklonio je svetu novi seks-simbol, ali i novog muškog kulturnog jumaka koji u izvesnom smislu do sada nije zamenjen novom skicom muževnosti – narcisoidni, samozadovoljni broker zaljubljen u uživanje, ali nespreman na emocionalno investiranje. Drama žene koju je Kim igrala u ovom filmu imala je jednostavan i poznat zaplet. Plavuše retko koče na vreme osim kada same vode igru. Rane devedesete je obeležila nova heroina. Erotska drama postaje erotski triler. Šeron Stoun je filmom Niske strasti na scenu vratila femme fatale baš kao što je pisalo na originalnom plakatu za ovaj film – Fatalna žena je sila prirode. Mnogi će tu 1992.godinu pamtiti po ovom ostvarenju i Madoninom albumu Erotica koji je isprovocirao grmljavinu konzervativnih društvenih struktura u medijima od Zapada do Istoka. Snaga ženske seksualnosti, iskonska moć kojom deluje na muškarce, podelila je čak i feminističke krugove. Polemiku je isprovociralo pitanje da li je Madona, vladarka sopstvenog seksualnog univerzuma, istinska feministiknja ili antipod tome.
Novo doba
Kasne devedesete, odnosno sam početak dvadeset prvog veka, spustio je tenzije. Žene su se konačno izborile za to da žive onako kako žele. Na to kako će ih procenjivati više nije mogao da utiče emotivni status, da li su singl ili u vezi, u braku ili razvedene. Promiskuitet je prestao da bude ekskluzivitet muškog pola. Samanta Džons, junakinja kultne serije Seks i grad. Slobodna, alergična ne veze, najotvorenijih mogućih shvatanja. Junakinja koju je maestralno odigrala Kim Katral, poričući previše sličnosti sa ulogom, ostvarila je ogroman uticaj na žene, iako su kreatori serije negirali da su nameravali da Seks i gradu daju feministički karakter. Ipak, pokazano je da žena može da igra kao muškarac podjednako hladnokrvno i bez emocija. Među hrabrim plavušama poslednjih generacija, bile one fiktivne ili stvarne, Ledi Gaga je u svet klišeiziranog popa uletela kao topovsko đule. Raspolagala je samo talentom i hrabrošću. Daleko od idealne spoljašnjosti koja se, sasvim pogrešno, često smatra uslovom uspeha u šou-biznisu. Afirmisala se kao zaštitnica manjina, prvenstveno seksualnih, ali i svih otpadnika za koje se verovalo da nikada neće ostvariti bilo kakav uspeh. Minijaturna plavuša oličenje je nepokolebljive ambicije, baš kao i njena prethodnica Madona, takođe Italijanka, sa kojom je od prvog trenutka porede (Nemojte se kačiti sa Italijankama! – napisala je Madona ispod fotografije sa Gagom, koja u ruci drži upravo osvojenog Oskara).
Elegancija Marlen Ditrih, seksepil Brižit Bardo, sofisticiranost Katrin Denev, buntovnost Debi Hari, posebnost Kejt Mos… Svaka na svoj način predstavlja eminentnu figuru pop kulture svog vremena. Ima li to veze sa bojom kose? Naravno da ne, ali može poslužiti kao način da se odgovori na sterotip o ženama u čijim životima hidrogen igra važnu ulogu. Biti plavuša ranije se posmatralo kao suprotnost prirodnom, što je sasvim besmileno s obzirom na artificijelno carstvo lepote i kozmetičkih sredstava kojima je privržen najveći broj žena. Zbog pin-up modela i platinastih lepotica, plava kose se uzimala kao pokazatelj dobrog izgleda i kratke pameti, što je jedan od najžilavijih, iako milionima puta demantovanih stereotipa. Epohe se menjaju. I gotovo sve prolazi. Plavuše ne.
Photo: Profimedia
