Kada je Bijonse u februaru objavila singl “Texas Hold ‘Em”, numeru koja je po svim parametrima prava kantri pesma, svet je ostao u čudu, a kritičari su skočili u odbranu muzike rezervisane za one sa juge, bele puti. Hoće li Bijonse poći za rukom ono što mnogima nije ranije pošlo – da vrati kantri muziku onima kojima pripada?
U septembru 2023. godine, Bijonse je privodila kraju turneju Renaissance, jednu od najuspešnijih turneja ikada, sa zaradom od preko 580 miliona dolara. Za poslednje nastupe, pozvala je fanove da odenu najbleštavija srebrna odela. To je rezultiralo neverovatnim modnim performansima na koncertima: hiljade i hiljade sintetičkih kreacija fanova, ispunili su stadione i stvorili ogromnu disko kuglu, slavivši boginju muzike. Kad Bijonse nešto kaže, svi pomno slušaju. Njena je moć neupitna, zbog toga što je više od puke pevačice. Ona je jedna od najvažnijih umetnica našeg doba, zasigurno najveća zabavljačica na svetu u ovom trenutku. Ona je savršeno spakovani brend. Kad Bijonse nešto kaže, svi pomno slušaju. Ne samo zato što je moćna, već i zbog toga što je govori retko, ali kada kaže, to je deo velikog, dobro isceniranog projekta i svaka reč, zarez, fotografija, snimak i zvuk, imaju neko značenje, bar u glavama obožavatelja i onima koji vole da kreiraju priče i teorije zavere. Ovoga puta, uz renesansnu triologiju, ona zaista ima nešto da kaže — pokušava da preporodi sve one muzičke pravce koji su američki kolonizatori izbeleli. Počelo je prvim činom albuma Rennaisance, a nastavlja se drugim, koji je u plejerima od 29. marta, i koji je u potpunosti kantri, a takav mu je i naziv – Cowboy Carter. A mogu li Bijonse i kantri u jednu rečenicu? Pa, mogu.
Povratak (ukradenim) kantri korenima
Iako je ovo Bijonse — ili možda uprkos tome što je ona Bijonse, jedna radio stanica iz Oklahome odbila je da emituje njen prvi kantri singl, “Texas Hold ‘Em” na svojim talasima, pravdajući to činjenicom da Bijonse nije “kantri” izvođač. Oni koji veruju da crnci ne bi trebalo da izvode ili slušaju kantri muziku treba da shvate da su oni zapravo izmislili kantri muziku. U debelo podeljenom svetu, ovo je još jedna podela, ali ide u prilog priči da je Bijonse krenula po ono što je crncima davno oteto — vraća se svojim korenima, ili korene kantri muzika vraća onima kojima ona istorijski pripada, kako vam bilo lakše. Vraća kantri tamo gde će doživeti — preporod.
Iako Bijonse nije prva crna umetnica koja izvodi kantri, prva je kojoj je pošlo za rukom da za to pokupi zasluge. Singl “Texas Hold ‘Em” našao se na prvom mestu relevantne muzičke liste – Billboard Hot 100. Zvučaće čudno, ali ovo je prvi put da se kantri pesma jedne crne umetnice nađe na prvoj poziciji najslušanijih pesama u SAD-u.
„Stvaranje ovog albuma dalo mi je mesto na kome sam mogla da sanjam i pobegnem tokom strašnog vremena u kome se svet našao“, izgovorila je ona, najavivši Renaissance triologiju. „Album mi je omogućio da budem slobodna i osetim duh avanture u vremenima kada se malo šta drugo pomeralo. Moja namera je bila da stvorim bezbedno mesto, mesto na kome nema osuđivanja, mesto bez perfekcionizma i preteranog razmišljanja. Mesto za vrištanje, oslobađanje, osećaj slobode.”
Iako sve ovo zvuči kao da je pevačica krenula u borbu, ona nigde jasno i glasno ne kaže da je u pohodu da vrati “svoje svome”. Čak ni ne aludira — kod nje nema eksplicitne namere da renesansa u tri čina bude neki veliki, glasni pokret. Njena lična, umetnička renesansa — da, jer sa svakim novim albumom, predstavlja nam novu sebe.
Nije uvek tako glasna
I baš je ovo glavna odlika svega što Bijonse radi: sve možete da pročitate onako kako vam paše — onako kako zapravo jeste ili između redova, kako biste opravdali njene postupke, odnosno nedostatak istih. Iako možda sva njena muzika poslednjih godina zvuči kao krik aktivizma, društveni hroničari i okoreli poznavaci pop kulture slažu se u jednom: niko nije tako glasno tih i tako jasno apolitičan poput Bijonse.
Ne postoji zvezda tog ranga koja je lukavija od nje. Ona je brend, a svakom brendu je cilj da se na što prirodniji način poveže sa velikim brojem ljudi koji će vas voleti. A da bi vas svi voleli, ne možete previše da iskačete iz kalupa, podržavate različite pokrete, političke ili ekonomske, sem onih opštih — naravno da svi želimo da svi budemo jednaki i svi imamo ista prava. To je kao kad kažete da želite da vazduh bude čist, teško ćete naći nekoga ko je protiv zdravog razuma. Ovo je posebno naglašeno u dokumentarnom filmu “Renaissance” koji je pratio njen život tokom istoimene turneje. Čitav koncept renesanse, a posebno prvog čina, kreiran je kako bi se slavila umetnost crnaca u Sjedinjenim Američkim Državama i sve ono za šta su zaslužni, a za šta im niko nije odao počast. Posvećen njenom gej ujaku Džoniju, album je ispunjen semplovima haus muzike, nastale u godinama kada su se kvir ljudi u tajnosti voleli i slavili u andergraund klubovima. No, tu se priča o Džoniju završava, jer ni kroz album, a ni u dokumentarcu ne saznajemo ništa više o njemu i njegovoj borbi, a bila je teška – crni gej muškarac sa juga, koji je bio jedna od prvih žrtava AIDS-a. Njegova muka je bila velika, ali je Bijonse izabrala da je ne pominje. Da bi ostala dopadljiva, zadržala se u domenu razvodnjenih rasprava o tome da su ljudi tamne puti izvrsni i da njihova genijalnost treba da se slavi.
Njen “Formation” 2016. bio je njena prva prekretnica, kada je na mala vrata, a više vizuelno nego lirički, pokazala čemu su sve izloženi crni ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama i na koje se načine trude da pruže otpor sistemu koji ne igra po pravilima. Iste godine nastupala je na “Superbowlu” gde je izbegla da pošalje političku poruku. U svojim nastupima bi neretko koristila citate crnih aktivista, koji su radili na promenama, ali nikada iz njenih usta nije izašla jasna i glasna poruka. Uvek bi pokupila bi aplauze i zasluge, glasna, a opet nema, apolitična. Zato su njeni fanovi glasno negodovali prethodnih godina, kada je rešila da nastupi na otvaranju skupocenog hotela u Dubaiju, u Ujedninjenim Arapskim Emiratima, poznatim po oštrim zakonima i ponašanju prema ženama. Ustali su fanovi i kada je Beyonce ćutala dok je njen koncerti film punio bioskope u Izraelu u jeku agresije na Palestinu, a Izraelci njenu pesmu“Break My Soul” proglasili himnom. Ćutala je, ali i to je stav. Bilo kojom rečenica, mogla je da našteti najviše sebi i zato bira da nam ponudi muziku i ostavi nam je na interpretaciju, pa kako ko shvati. Pre svega, Bijonse je simbol kapitalizma i on je ukorenjen u sve što radi. Samo što ona to radi pametnije od mnogih.
Da li Bijonse donosi novu renesansu?
I verovatno dok čitate ovaj tekst, na odabranom striming servisu puštate drugi čin “Renesanse”, a noga vam cupka u kantri ritmovima. Jer, ako nešto Bijonse ume, to je da napravi hit i dobro ga iz reklamira. Da li će ovo biti epizoda progresa ili samo epizoda 2: niti novo, niti bolje? Pokazaće top liste i bankovni računi. Ono što je sigurno jeste da će novi album među široke narodne mase doneti svest o tome gde su koreni kantri muzike i kako je odnos prema tvorcima izgledao na samom početku, a kako danas. Koliko smo odmakli, već je jasno svima.
Tekst: Petar Živković
Foto: Promo, Instagram
