Nakon što je čak mesec dana ranije rasprodala prvi koncert u beogradskom Domu Omladine, Ida Prester sa bendom Lollobrigida doživela je još jedan neverovatan uspeh – i drugi koncert je bio rasprodat u rekordnom roku. Idin prvi solo album, Sad, koji je nedavno ugledao svetlost dana predstavlja novo poglavlje u njenom umetničkom izrazu. Dakle, razloga za razgovor je puno.
Samo za rođendansko izdanje magazina GRAZIA pričali smo o inspiraciji koja stoji iza albuma, o temama koje su je pokretale tokom stvaranja pesama, te o procesu koji je bio daleko intimniji i introspektivniji u poređenju sa radom u bendu. Album koji se bavi ljubavlju, gubitcima, željom i socijalnim pitanjima, odražava emotivnu i duhovnu evoluciju ove svestrane umetnice koja svoju muziku između ostalog koristi i kao moćno sredstvo za podizanje svesti i inspiraciju za promene.
Nakon što što ste čak mesec dana ranije rasprodali prvi beogradski koncert u Domu Omladine, odmah nakon je bio zakazan i drugi – takođe rapidno rasprodat. Kako se osećate povodom toga? Podelite sa nama neke zanimljivosti koje naša publika ne može znati.
Očekivala sam da prvi koncert bude rasprodat, znam koliko fanova imamo u Beogradu. Ali rasprodat i drugi koncert je stvarno bio iznenađenje, retko koji izvodjač rasproda oba Doma omladine. Uložili smo sve što možemo u te koncerte, pozvali hrpu gostiju od Milene Radulovic, gospođe iz spota Sedamdeset do Bojane Vunturišević, osmislili kostime, projekcije, balone.. proslavili smo 20 godina rada na sceni i to ozbiljno proslavili. Mislim da je to bio tulum za pamćenje, ali to najbolje da pitate publiku.
Nedavno ste izdali svoj prvi solo album koji nosi naziv Sad? Šta je bila glavna inspiracija iza vašeg prvog solo projekta?
Album ima 14 pesama koje sam sve sama napisala u zadnjih par godina i obrađuje neke teme koje su meni važne. Od teme ljubavi koja ne poznaje godine i starcima koji se vole i ljube i sa sedamdeset, preko teme prekida veze nakon brojnih pokusaja spasa, od kamasutre, gatara, afrodizijaka.. ali kad je kvar preveliki – nema spasa. Na albumu su i pesme o ljubavi i strasti, naravno čeznje za dodirom, iščekivanje leta koje nam dolazi i hormona koji se bude. A tu je i važna tema borbe protiv nasilja nad ženama u pjesmi Štit.
Da li je u vašem slučaju proces pisanja pesama za solo album nekako ličniji u poređenju sa pisanjem za bend? Da li vaš solo album odražava određenu emotivnu ili duhovnu evoluciju u poređenju sa vašim prethodnim radom sa bendom?
Rad s Lollobrigidom je bio drugačije koncipiran, većinom su pesme nastajale na probama s celim bendom. Pa su tako i poruke i ideje opčenitije, apstraktnije. Ove pesme sa solo albuma su većinom nastale za vreme korone kad sam se povukla u svoju malu pećinicu i pisala sama pesme bez benda, noću u samoći dok svi spavaju. Naravno da je rezultat puno intimniji i emotivniji.
Da li možete da izdvojite neku od pesama sa ovog albuma kao najdražu / posebno dragu?
Publika obozava sedamdeset. I ja je stvarno volim. Ostali favoriti su mi Dodir i Kvar. Ali sve su mi jako drage, uspomena na jedno čudno i zanimljivo razdoblje u mom zivotu.
Kako se osećate sada, nakon što je album zvanično objavljen? Da li ste zadovoljni reakcijama kritike?
Kritike su ludilo! Baš sam presretna i člancima koji se pišu, ali i reakcijama publike koje mi stižu u inbox. Najljepša stvar za umetnika je kada se tvoj svijet preklopi sa svetom nepoznatih ljudi koji naiđu na tvoju kreaciju, muziku, sliku, film, šta god. Taj feedback koji dobijam na koncertima, to pevanje uglas i grljenje, prepoznavanje.. to je razlog zbog čega guram ovu priču svih 20 godina i ne vidim joj kraj uskoro. Začarana sam ovim poslom, strašću zvanom autorska muzika.
Neretko vašu umetnost i muziku koristite kao sredstvo za podizanje svesti o nasilju nad ženama. Kako biste savetovali one koji žele da se aktivno uključe u borbu protiv nasilja nad ženama, ali možda ne znaju odakle da počnu?
Nek počnu od svog imenika. Verujem da svako od nas zna bar jednu osobu za koju sumnja da je u problemu. Komšinicu koja hoda pognute glave. Kolegicu s posla koja izgleda tužno i izgubljeno. Mozda čak i bliže, u vašoj familiji. Priđite tim ženama, ne pravite se glupi. Pitajte kako su, možete li kako pomoći. Nasilje se mora prekinuti odmah, bez oklevanja, bez opravdanja. Dok nije prekasno.
Koji su vaši planovi za buduće aktivnosti u oblasti aktivizma, posebno kada je reč o borbi protiv nasilja nad ženama? Da li razmišljate o pokretanju novih inicijativa, kampanja ili programa, ili o proširenju vašeg postojećeg angažmana na ovom polju?
Počela sam da pišem novu pesmu posvećenu mladim devojkama i devojčicama. Pesma se bavi postavljanjem granica. Mislim da žene nemaju svoj glas na mužičkoj sceni, osim par iznimaka. Pretvorene su u dekorativne lutkice. Muški izvođači stavljaju sebe i svoje potrebe u prvi plan, pogotovo u muzici mlade generacije, žene su im samo objekti. Volela bih da ima puno muzike iz ženske perspektive koja nije samo prikaz žene – žrtve i paćenice. Moramo se odmaknuti od uvek jednog te istog šablona.
Poznati ste kao neko ko izuzetno voli festivale, kako privatno tako i poslovno. Kakvo leto je pred vama? Čemu se najviše radujete?
Imamo zakazane nastupe po celom Balkanu – Podgorica, Sarajevo, Varaždin, Novi Sad (Exit), Beograd.. leto će biti radno, ali radujem mu se. Ulovite nas negde da sijamo u milion boja zajedno.
Razgovarala: Milena Kitić
Foto: Senja Vild
Dizajn: Marko Stanišić
