Dvadesetih godina prošlog veka Indijanci plemena Osejdž u Oklahomi bili su najbogatiji mali narod na svetu. Nakon što je nafta otkrivena ispod njihove zemlje, oni su vozili skupe automobile, gradili palate i slali decu u evropske škole. A onda su pripadnici plemena, jedan po jedan, počeli da umiru pod tajanstvenim okolnostima. Nisu preživeli ni oni koji su se usudili da istraže šta se događalo na Divljem zapadu. Pošto je tragedija narasla do genocida, slučaj je preuzeo FBI. Bila je to prva velika istraga novoosnovane savezne policije i počela je loše. Očajan, mladi direktor Džej Edgar Huver zatražio je pomoć bivšeg teksaskog rendžera Toma Vajta kako bi rešili misteriju. Vajt sastavlja tim tajnih agenata i razotkriva jednu od najjezivijih zavera u istoriji i Amerike i sveta.
Ovo je siže romana Ubistva pod cvetnim mesecom. Autor Dejvid Gren je obelodanio neverovatne zločine, počinjene iz prizemnih razloga, za pravo na naftu. Posle mnogo godina istraživanja, on je našao nove dokaze i stvorio remek-delo dokumentarne literature. Ali je, pre svega, podigao optužnicu protiv svireposti, samovolje i predrasuda prema drugom narodu, koji su omogućili da zločinci dugo ostanu na slobodi. Ubrzo po objavljivanju, prava na ekranizaciju romana otkrupio je Leonardo Dikaprio. U pomoć je pozvao svog mentora, reditelja Martina Skrosezea sa kojim sarađuje dvadeset godina, još od Bandi Njujorka, i još jednu holivudsku legendu, Roberta De Nira. Sa njim se Dikaprio ponovo susreo posle trideset godina i filmova Dečakov život i Marvinova soba.
Sada je pred nama kriminalistička saga, Ubistva pod cvetnim mesecom. Epska, reklo bi se, jer su opisani događaji toliko dramatični i složeni, da je jasno zašto je Skorsezeu trebalo čak četiri sata da ih predstavi na ekranu. De Niro igra Vilijama Kinga Hejlija, lokalnog moćnika koji, u nameri da opljačka imovinu Indijanaca, postavlja mračni krug zločina. U njega uvlači, putem planiranog braka, Ernesta Burkharta i Moli Kajl, koje igraju Dikaprio i indijanska glumica Lili Gledston.
– Ernest je lik koji me je duboko fascinirao, on oličava neverovatnu pohlepu tog vremena. Martin je uspeo da dočara ljudskost čak najmračnijih i najzlokobnijih likova, dajući nam film koji nas tera da se pomirimo sa prošlošću kroz važne i moćne priče koje se ne smeju zaboraviti – ističe Dikaprio. Danas više nego ikada, kaže, on je Amerikanac koji ne može da porekne sopstvenu istoriju, ali mora da prepozna njene mračne stranice: – Počinjemo da postajemo svesni koliko su strašni masakri, poput onog o kome pričamo u filmu, deo naše istorije i naše kulture. Masakr Osejdža je bio makijavelistički i trajao je godinama, sa efektima koji imaju posledice na našu sadašnjost – ističe on. Film takođe govori o intenzivnoj ljubavnoj priči koju Dikaprio definiše kao „uvrnutu i bizarnu“, priču koja je postala verodostojna zahvaljujući pričama potomaka plemena Osejdž, koji su bili na setovima.
– Zajedno sa Martinom razgovarali smo sa njima svaki dan. Želeli smo da se udubimo u njihovu kulturu, saslušamo šta imaju da kažu, da saopštimo njihovu istinu što bolje možemo i da je poštujemo. Martin je želeo da stavi na ekran počinjene zločine, on je takođe majstor sposobnosti da rizikuje i da uvek izađe van svoje zone komfora – zaključuje Dikaprio. Humanistička poruka filma Ubistva pod cvetnim mesecom odjeknuće još jače zahvaljujući još jednoj činjenici. Četvrt veka nakon “Titanika” i dalje živi dikapriomanija. Pažnja prema Leonardu Dikapriju ostala je nepromenjena tokom decenija zbog njegove plodne karijere i aktivističkih kampanja, a ne odmaže ni zanimanje publike za njegov privatni život. Dok se glasine o glumčevoj vezi sa manekenkom Vitorijom Čereti umnožavaju na mreži, on na mrežama, putem svoje organizacije Re:wild, objavljuje apele da se pronađe i spase više od 2.000 životinjskih i biljnih vrsta koje su prijavljene kao nestale. Time se holivudska zvezda još jednom potvrdila kao istinski zaštitnik prava svih živih bića na planeti.
Tekst: Milica Đorđević
Foto: profimedia
