BRZRKR je naslov novog stripa, rođenog iz mašte Kijanua Rivsa, glumca, reditelja, muzičara, pisca, producenta, dokumentariste i dobrog duha Holivuda. Čudni akronim je zapravo skraćeno ime glavnog lika, Berzerkera, ili još kraće, samo B. On je ratnik kroz vreme. Dete polubog, rođen u plemenu praistorijskih ljudi, izrasta u besmrtnog, a smrtonosnog spasioca, samo da bi, 80.000 godina kasnije, živeo među nama kao B, plaćeni ubica američke vlade. Lice crtanog junaka, a i zanimanje, neodoljivo podsećaju na Rivsa.
Recimo, iz filmskog serijala o najamniku Džonu Viku, samo što je strip još krvoločniji. Štaviše, toliko je nasilan da je magazin Polygon, koji je intervjuisao autorski tim – koscenaristu Rivsa, pisca Mata Kinta i crtača Rona Garnija – morao da ih pita – kako su uspeli da ostanu u granicama umetnosti.
Isto pitanje je Grazia postavila Igoru Markoviću, uredniku System Comicsa. Ova izdavačka kuća iz Beograda zaslužna je što BRZRKR stiže pred naše čitaoce, prve u svetu posle Amerike. Strip su predstavili na Sajmu knjiga, a u opisu na veb-stranici, srpski izdavači prenose ocenu magazina The Beat koji kaže: „Dovoljno nasilja i krvi koja prska uokolo da Kventin Tarantino pocrveni u licu.” Tarantino je, da podsetimo, tokom cele rediteljske karijere morao da objašnjava razliku između ikcije i stvarnosti. Samo neuki nisu shvatili kako autor preteruje s nasiljem na ilmu da bi ga izvrgao ruglu, tako što će nasilje učiniti nestvarnim, apsurdnim, pa i komičnim.
Slično je odgovorio Rivs na pitanje Polygona, da li je BRZRKR metafora za ceo njegov život. – Ne, čoveče, to je umetničko delo! – objasnio je glumac. – To je impresionizam. Mi smo samo postavili sto, a Ron Garni je napravio obrok… Nakon što je prikupio 1,5 miliona dolara na Kickstarteru, Rivsov strip je postao jedan od glavnih naslova svih vremena američkog izdavača Boom Studios. I jedan od najbrže prodavanih izdanja. Netlix je već ugrabio prava na snimanje filma i animirane serije. Glavni glumac se zna. Režisera još traže, a odgovore na sve drugo što nas zanima, ima Igor Marković.
Zašto ste citirali The Beat koji Rivsov strip povezuje sa Tarantinom? Kako uopšte vidite trend poplave filmova snimljenih po stripovima?
Možda je upravo tom rečenicom bačena rukavica Tarantinu. Dobro ste primetili da veliki broj ilmova crpi ideje iz stripa. U stvari, sve je počelo 2009. godine, kada je Disney kupio prava na ekranizaciju skoro svih strip naslova koje je godinama izdavala poznata kuća Marvel. Prema tom ugovoru, Disney ima prava na oko pet hiljada strip junaka. Već su ekranizovani Spajdermen, Ajronmen, Kapetan Amerika, Tor, Iks Men, Halk. Ugovor je sigurno bio vredan nekoliko milijardi dolara, što znači da ćemo još dugo gledati američke strip junake na velikim ekranima. Lično, nisam ljubitelj tih ilmova. Ali, oni su u velikoj meri zaslužni što je industrija stripa i dalje tako živa.
Kako je System Comics odlučio da otkupi prava na BRZRKR?
Naš urednički tim, Milan Rusalić i ja, pratimo sva nova izdanja, autore, recenzije stripova. Tako smo jednog dana, još prošle godine, videli vest o novom izdanju Boom Studiosa, američkog izdavača sa kojim smo i ranije sarađivali. Na našu radost, lako i brzo smo se dogovorili oko prava na objavljivanje u Srbiji.
Šta se vama najviše dopada u stripu koji potpisuje tim sa Kijanuom Rivsom na čelu?
Priča u BRZRKR nije ono što je novo. Bilo je i ranije takvih stripova. Jedina razlika ovde je hipernasilje. Ali to je ono što vidimo u prvoj knjizi. I, odličan crtež Rona Garnija. Mi smo uradili prvu knjigu koja u sebi ima četiri poglavlja. Preostaje da se urade još dve takve knjige i tek onda ćemo imati kompletnu sliku o ovom serijalu. Poznajući rad tih umetnika, kao i američku izdavačku kuću, očekujemo da će se težište sa krvoprolića preneti na nešto drugo. Već ovde vidimo da glavni junak teži nekoj vrsti iskupljenja. Želi sve to da prekine, shvata da smisao života nije u nasilju. Meni se sviđaju lešbekovi kojih je ova knjiga prepuna, pa sama naracija ide od praistorije do današnjih dana. Sjajno je to zamišljeno. Imate ogromnu pozornicu po kojoj možete da se krećete. Toliko toga može da stane u scenario. Čujemo, kupci na Sajmu knjiga su imali zanimljive komentare. Na Sajam knjiga veliki broj ljudi dolazi sa spiskovima i tačno zna šta traži. Mi smo najavili da će BRZRKR imati premijeru na Sajmu pa se čini da je ovaj prvi kontingent kupila baš ta publika – strip fanovi koji su tačno znali šta hoće. Volim Kijanu Rivsa – bila je reakcija nekoliko devojaka uz smeh. „Pobiće ih sve! Ne znaju oni sa kim se kače!”, reklo je nekoliko momaka dok su kupovali strip. „Sve pršti od intenzivnog kolora”, kaže jedan kolekcionar, prelistavajući. „Ne volim momke u helankama (misli na superheroje američkog stripa), ali ovo je nešto drugačije.” „Dajte mi tri komada. Jedan za mene, jedan za poklon za rođendan i jedan kumu za Novu godinu!”, kaže gospođa u kasnim tridesetim. U komentarima su utkane i želje fanova. To je baš zabavno pratiti. Inače, Kijanu je u našim krugovima poznat kao veliki ljuuitelj stripa. A ko prati njegov ilmski opus, ima samo reči hvale. Pratimo na mrežama i njegov privatni život, tako da on deluje kao jedan super lik. Sve to daje nadu da će ovaj serijal, koji za sada ima odličnu priču, imati i fenomenalnu završnicu.
Kada procenjujete šta ćete objaviti, u kojoj meri se rukovodite ukusom fanova, a koliko se trudite da taj ukus vi formirate?
U Srbiji postoji desetak izdavačkih kuća koje se bave izdavanjem stripova i verujem da svi izdaju one naslove koje bi i sami voleli da čitaju. Mi tako radimo. Svetska strip scena može se podeliti na nekoliko škola stripa – američku (superjunaci, graičke novele) francusko-belgijsku (Stripoteka, Politikin zabavnik, strip albumi), italijansku (Zagor, Dilan Dog, Blek…) i japansku (mange). Svaki naš izdavač prati neku od tih škola. Sa takvom politikom vi pokrivate široku lepezu strip fanova, tako da za svakog postoji nešto što će ga zainteresovati. Moju generaciju možda više interesuju stariji strip klasici koje smo čitali u revijama. Ponekad loše odštampani, na lošijem novinskom papiru, a sada u formi strip-integrala, sa tvrdim koricama u boji. To su kolekcionari. Mlađa publika prati mange i graičke novele. Postoji publika koja prati samo stripove domaćih autora. Neko čita samo crno-bele stripove, neko samo one u boji. Neko godinama čita samo Zagora. Svetska strip scena je veoma živa. Srbija nije veliko tržište iako imamo dugu tradiciju. Stripovi su se crtali i objavljivali još mnogo pre Drugog svetskog rata.
Kako se uopšte procenjuje koje je izdanje umetnost, a šta je komercijala, prolazna stvar?
Za pojedine stripove koji na aukcijama dostižu veliku cenu, ne bih rekao da su umetnički stripovi. Uostalom, pogledajte to i ovako. Stripovi iz nekadašnje Jugoslavije, u izdanju Dnevnika iz Novog Sada – Zagor, Komandant Mark, Blek, Teks Viler – bili su odštampani na lošem papiru, ali danas za njih morate odvojiti pozamašan novac. Pojedine Zagorove epizode prodaju se i za nekoliko stotina evra. Da li je to zato što su oni toliko dobri ili je to zbog nostalgije? I da li bi nekom Francuzu, Englezu išta značili ti stripovi? Sigurno ne bi. Dakle, o ukusima ne treba raspravljati. Ali, svake godine Ministarstvo kulture i informisanja Srbije raspisuje konkurs za otkup knjiga za biblioteke. Otkupljuju se publikacije od značaja za kulturu i umetnost iz šest kategorija i jedna od njih je – umetnički strip. Znači, u Srbiji postoji petočlana komisija koja se, na neki način, bavi i umetničkim stripom. E, sad, sa te liste izbačeni su domaći stripovi za koje je scenario pisao Đorđe Milosavljević, redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Katedri za dramaturgiju. Njegovi stripovi se ne smatraju umetničkim, dok su neke mange, koje su pisali i crtali autori iz Japana, dovoljno umetnički da se nađu na toj listi. Dakle, možda je ovo pitanje pre za tu komisiju nego za mene.
Predinternetske generacije su doslovno odrastale na čitavoj galeriji likova i žanrova, dok se rečenice iz Alana Forda dan-danas citiraju. Kako strip utiče danas na digitalne generacije, šta ih najviše zanima?
Strip je, nažalost, postao skupa zabava. Sve to što smo nekada čitali u revijama (Stripoteka, Strip art, Eks almanah, Denis…) danas imamo u luksuzno opremljenim strip integralima. Takvi naslovi su postali su objekti za police, a manje za čitanje. Ali, to je samo jedna strana medalje. Nekadašnji naslovi, koji su služili za razbibrigu, kao što su Marti Mistrija, Dilan Dog, Mandrak, Fantom i mnogi drugi, sada teško mogu da privuku nove generacije. Njima su zanimljivi Iks men, Helboj, Betmen, Spajdermen, BRZRKR, a u poslednje vreme – japanske mange. No, imate i naslove stripova koji mogu da stoje rame uz rame sa svetskim književnim hitovima – Otadžbina, Poziv, Arapin budućnosti, Ispod pokrivača, Nit umetnosti, Maus. Oni imaju široku publiku, podjednako interesuju i mlade i stare zaljubljenike u dobru književnost. Ne zaboravimo, strip je umetnost.
Foto: Profimedia
Tekst: Milica Đorđević
