Nekada član slavnog dua „2 Cellos“, Stjepan Hauser kreće na prvu turneju kao solista. Posle Atine, Barselone, Madrida, Dižona, Ciriha, Milana, Rima, Firence, obradovaće obožavaoce ovog meseca i u Beogradu, nastupom koji će, kako obećava, biti ono što priželjkujemo: eklektični doživljaj scenskog spektakla i nesputanih emocija. U razgovoru za magazin Grazia, Hauser nam otkriva koliko svoju harizmu duguje prirodi koja je u isti mah romantična i buntovna, kao i hrabrosti da bude osoben, svoj i drugačiji.
Ovo je vaša prva svetska solo turneja. Može li se uporediti priprema za nastupe u duetu sa 2Cellos prema odgovornosti i uzbuđenju koje sada osećate?
Svaki koncert jeste poseban na svoj način, ali je odgovornost je uvek isto prisutna – morate zadovoljiti očekivanja publike i priuštiti im šou za pamćenje. Nema velike razlike između nastupa pre i sada. Možda jeste samo uzbuđenje veće, jer ipak prvi put nastupam sam na turneji.
Naziv turneje je „Rebel with a celo“. Da li ste zaista buntovnik ili je to samo „public persona“ iza koje se krije romantični momak iz susedstva?
Mogao bih reći da je pomalo od obe strane. «Rebel with a celo» je iz razloga što na svom čelu stvaram muziku koju ne bi svako povezao sa tim instrumentom. Kada su mi govorili da se neke pesme ne mogu spojiti sa čelom, hteo sam im dokazati suprotno. Zato bih rekao da sam na neki način buntovnik – ne uklapam se sasvim u klasičnu muziku i sviram solo na instrumentu koji, inače, uvek svira sa orkestrom. A što se tiče mene kao ličnosti, rekao bih da sam romantična duša. Uživam u ljubavi i mislim da je to dar u kojem bi svi trebali uživati. To je nešto iz čega crpim i inspiraciju, prilikom pripremanja novih nastupa.
Imate raznovrstan repertoar: klasična muzika, filmska, pop i tradicionalne pesme. Kako birate pesme koje ćete uvrstiti u svoju set-listu?
To zavisi od različitih faktora, uključujući moju kreativnu viziju, preferencije publike, kontekst koncerta i stil muzike koji želim izvesti. Ono na što posebno obraćam pažnju su emocije i pesme sa kojima mogu najbolje komunicirati sa publikom. Svakako mi je najbitnije da sa odabranim pesmama stvorim nezaboravno iskustvo u kojem će publika uživati.
Do sada ste dva puta gostovali pred beogradskom publikom. Čime ćete nas sada iznenaditi?
Beograd me uvek oduševi na nov način. Svaki put sam uživao. Ovo je grad koji zaista živi “sto na sat” i nikada ne spava. Očekujem da ćemo zajedno stvoriti veče koje ćemo dugo pamtiti. Ne mogu vam otkriti šta sam sve pripremio, samo ću reći da će biti dosta toga neočekivanog.
Ono što mi vidimo na sceni je da ste autentični, šarmantni muzičar sa nesvakidašnjim talentom. Ima li još nečega što je potrebno za uspeh koji ste postigli do sada?
Ne znam tačno u čemu je „tajna mog uspeha“, ali svakako da moja ličnost dosta utiče na stvaranje muzike. Kroz muziku živim i to je nešto što ispunjava moj život. Na taj način možemo proživeti sve emocije, to je jedan zaista predivan osećaj. Smatram da me je istaknulo eksperimenitsanje sa zvukom čela. Na njemu sam odsvirao pesme koje se s ovim klasičnim instrumentom inače ne bi spojile i tako razbio stigmu da se na određenim instrumentima mogu svirati samo određene kompozicije. Nekada je za uspeh potrebno samo malo hrabrosti, a to znači, biti drugačiji i nemati strah od toga.
Scenski nastupi su vam netipični za vrstu muzike kojom se primarno bavite, ali su nesumnjivo katarzični. Kako se vi osećate dok nastupate, šta vam je najvažnije i kakvu poruku želite da prenesete?
Tokom nastupa se osećam ispunjeno, pogotovo kada primetim da moja izvođenja donose radost i emocije publici. Najvažnije mi je da stvorim nezaboravni doživljaj i povežem se s publikom putem muzike. Svojim nastupima prenosim poruke energije, strasti i ljubavi, koje inspirišu i emocionalno dotaknu publiku, bez obzira na žanr koji izvodim.
Nastupali ste u više od 40 zemalja, u renomiranim koncertnim dvoranama. Razmišljajući o karijeri, kakvog koncerta se najpre setite, onog koji vas je opčinio energijom, reakcijama publike?
Zaista mi je teško izdvojiti samo jedan nastup, svaki je priča za sebe. Divno je svirati u nekim istorijskim objektima, jer to nosi jednu posebnu magiju, a opet, u nekim velikim koncertnim dvoranama je takođe znala da bude atmosfera koja se teško može opisati.
Imali ste priliku da sarađujete sa najpoznatijim muzičarima, čelistima, pop i rok zvezdama, kao i vrhunskim muzičkim producentima. Šta ste naučili iz takvih iskustava?
Iako sam već dugi niz godina u muzičkom svetu, svako novo iskustvo je dobrodošlo, iz svake saradnje sam naučio nešto novo. Ipak, najvažnije što sam naučio da je bitno uložiti celog sebe u ono što radiš, slediti svoj put i ne odustajati.
Pored brojnih nagrada za muziku, magazin People vam je dodelio epitet Najseksi muškarca. Kako gledate na tu vrstu «titula»?
Smatram da je to nešto od čega se danas ne možemo odvojiti. Malo kog umetnika, bio to muzičar, glumac ili nešto treće, ljudi će posmatrati samo kroz njegovo stvaralaštvo. U ljudskoj prirodi je gledati i fizički izgled, protiv toga ne možemo. A komplimenti su laskavi svakome i mislim da ih svako voli čuti. Zato ne mogu reći da mi je ta nagrada zasmetala.
Sada su i vina sa etiketom „Hauser“ dostupna širom sveta. Kako ste došli na ideju da se upustite u tu vrstu preduzetništva?
Sasvim spontano. Vinogradi su za mene prekrasna priroda i oaza koja budi jednu posebnu vrstu mira. Možda čudno zvuči onima koji nisu za to imali priliku, ali, kada dođete u vinograd, zaboravite na užurbanost koja se nalazi u gradovima i samo uživate, u prirodi i tišini. Uz sve to, volim vino i oduvek mi je bio zanimljiv proces njegovog stvaranja. Tako smo, nas nekoliko prijatelja, kroz razgovor jedan dan došli na ideju da bi mogli započeti s proizvodnjom „Hauser“ vina. I eto, ostalo je istorija.
Vaš privatni život je česta tema medija. Pošto se o njemu mnogo ne zna, često ste meta spekulacija. Kako se osećate povodom toga, a kako uspevate da sačuvate svoj privatni život?
Na to gledam kao na posao medija – nagađati i spekulisati, možda na neki način i istraživati. Moj privatni život ostaje u uskom krugu prijatelja i porodice. Na kraju krajeva, s razlogom se i kaže – privatni život.
Zato ste veoma aktivni na društvenim mrežama, pa pratioci imaju priliku da uživaju u muzičkim spotovima, snimljenim na atraktivnim svetskim destinacijama. Kako vas putovanja inspirišu?
Putovanja su izvor moje inspiracije, jer mi omogućuju izloženost različitim kulturama, pejzažima i iskustvima, što dodatno obogaćuje moju kreativnost. U nastupima, putovanja mi pomažu stvoriti emocionalnu dubinu i bogatstvo u glazbi, jer se povezujem s različitim aspektima života i kulture, koje sam doživio. Također, potiču me da kroz glazbu i nastupe, publici prenesem osjećaj avanture, čežnje za novim iskustvima i ljubavi prema različitim dijelovima svijeta.
Kada se osvrnete na put koji ste prešli od YouTube senzacije 2011. godine, pa do danas, kakva osećanja vas obuzmu?
Jednostavno me obuzme sreća. Ni u jednom trenutku nisam pomislio da će moj prvi samostalni video na Youtube-u, izazvati takvu reakciju i gledanost, kao ni da će mi otvoriti mnoga vrata. Sve što je usledilo nakon toga, za mene je bilo ostvarenje dečačkog sna.
Svoje znanje i popularnost ste iskoristili da pokrenete i Fondaciju Hauser, koja pomaže mladim talentovanim muzičarim širom sveta. Poznate osobe i ljudi od uticaja imaju potencijal da svojim pozicijama doprinesu društvenim promenama. Upravo to je važno, jer njihov uticaj može inspirisati mnoge ljude i podstaknuti pozitivne pomake. Korišćenje svoje pozicije za viši cilj zaista može doprineti boljem svetu i ostaviti trajni, pozitivni trag.
Kada se ugase reflektori, a vi odložite violončelo, kako provodite slobodno vreme? Šta vas, pored muzike, čini srećnim?
Uživam u svakom trenutku svog slobodnog vremena, pošto ga nema previše. Ako sam u Hrvatskoj, obavezno odlazim da posjetim svoju porodicu i prijatelje. A kada imam nešto više slobodnog vremena, najčešće sam na moru, uživam u morskim zvukovima, šetnjama i prirodi. To su neki moji gušti.
Gde sebe vidite u budućnosti?
Nisam neko ko planira budućnost. Ne znamo kuda će nas život odvesti i to je čar življenja.
Tekst: Bratislav Mihailović
Foto: Roger Rich i Richard Vojcehovszkij
