U svetu umetnosti gde se često istražuju granice i kultura, Jelena Borovčanin svojim radom uspeva da spoji istoriju, identitet i lične priče u jedinstvene umetničke izraze. Njen novi projekat, izložba “Mappe”, predstavlja fascinantnu sintezu između Srbije i Italije, istražujući veze između dva naroda kroz inovativni pristup mozaiku.
U intervjuu za Graziu, Jelena nam otkriva inspiraciju koja se krije iza ove izložbe, kako spaja geopolitičke teme sa svojim radovima, i kako je njen umetnički izraz evoluirao tokom poslednjih deset godina. Razgovaramo o njenim budućim planovima, uticajima i tehnikama koje su oblikovale njen stvaralački put, kao i o tome kako umetnost može reflektovati istoriju i identitet.
Čime je inspirisana Vaša nova samostalna izložba “Mappe”?
Izložba „Mappe“ inspirisana je povezivanjem Srbije i Italije, kao i novih teritorija. Mape su za mene sinonim za putovanja, povezivanje i različita istraživanja. Koncept Mape nastaje kao nastavak koncepta izložbe „Identitet“ održane prošle godine u Veneciji. Ovom postavkom, na savet profesora Saverio Simi de Burgis, ističem istorijske tačke koje su važne za Srbiju i Italiju, za Identitet, kao i za moju ličnu vezu sa Venecijom, koju kroz ovu umetničku postavku posebno istražujem.
Na koji način intergišete geopolitičke teme u Vašim radovima?
Teme mojih radova su već devet godina vezane za drvo života, kao večitim simbolom prošlosti i sadašnjosti, takođe za ptice i krila, kao simbolima slobode u svim aspektima, čoveka i prirodu. Jedinstven koncept Mape nastao je iz želje da se što bolje, jasnije i tačnije predstavim venecijanskoj publici, a u isto vreme da im se približim. Koncept Mape govori da sam uspela u tome, jer istorijska crta koja povezuje Srbiju i Italiju je duga, bogata i dosta isprepletana.
Koju poruku stremite da prenesete kroz Vaša umetnička dela?
Kroz pojedinačne radove stremim da prenesem ideju važnosti namere, energije sa kojom nešto radimo i ciklusa života koji neizostavno kruži i vraća se. Kroz postavku „Mappe“ stremim da prenesem značaj istorije, ponavljanja činjenica koje nam govore šta je to pravo, šta je to važno i šta ne smemo da zaboravimo, kao i to da je Istorija učiteljica života.
Koje zemlje biste voleli da posetite i pretočite u mozaik?
Svakako bih volela da koncept Mape obiđe prvo celu Italiju, zatim ostale zemlje širom Evrope, a onda i dalje. Dubai i Abu Dabi su gradovi u kojima vidim svoja dela. Takođe, za mene je Istok kao takav, Kina, velika inspiracija. Posetila sam je 2013. godine i imam jako veliku želju da se vratim tamo sa svojim staklenim mozaicima.
Kako ste otkrili ovu novu i specifičnu vrstu mozaika? Koliko Vam je trebalo da usavršite tehniku?
Specifična vrsta mozaika je na specifičan način otkrila mene. To je zaista tako. Staklo se obrušilo na mene i probudilo umetnika u meni. Ne samo umetnika, već i talenat, stvaralački duh, ideje, viziju… Počela sam da stvaram nezaustavljivo i tako sam usavršavala tehniku, istražujući nove ideje, ali i elemente koje kombinujem sa staklom kao što su kovanice. Taj proces je stalno u napredovanju – što više radim, slike su sve kompleksnije.
Da li stvarate umetnost sa konkretnom idejom ili dopuštate mašti i trenutku da Vas navode?
Postoje i ideje i mašta, to je najbolja kombinacija. Ideja je tu kao inicijalna osnova za pokret, dok mašta sve nadograđuje. Dešava se da u toku procesa slučajnim pokretom izazovem novi oblik koji dalje budi nove ideje, stvara i to se samo nastavlja…. Sve to je stvaralački put u kojem ja uživam. Izložba i finalne slike su za posetioce.
Koliko se promenio Vaš umetnički izraz u proteklih 10 godina? Kako vidite njegov razvoj u budućnosti?
Umetnički izraz se menja, kao što sam pomenula, on je u stalnom napredovanju. Kako se ja razvijam, tako i moje stvaralaštvo dobija pun izraz. Profesor de Burgis je naglasio u svojoj kritici za izložbu „Mappe“, “Jelena je sazrela u svom najintelektualnijem konceptu koji predstavlja na Italijanskom institutu za kulturu, odakle zapravo želi da krene“. Ta rečenica je mene zaista i dotakla. Profesor je sa jedne druge strane u potpunosti video moj izraz, posmatranje, razvoj, želje i put.
Koji umetnik je imao najvećeg uticaja na Vas?
U početku sam u svojoj tehnici radila slike Gustava Klimta. Poslednjih godina dosta vidim sličnosti u svojim idejama sa skulptorom Lorencom Kvinom. Nastojim da istaknem motive koji su povezani sa mnom, a koji predstavljaju taj pozitivan duh, istrajnost, upornost, opstajanje sa svojim radom koji nosi te opise. Istovremeno, da sve to bude protkano jednom idejom pravednosti, sa osvrtom na istoriju u poslednja dva koncepta. Videćemo gde će inspiracija da me vodi dalje.
Tekst: Natalija Kunić
