Kada pomislimo na Milicu Mandić, često nas prvo asocira njena izvanredna sportska karijera i dve zlatne olimpijske medalje. Njeno ime nosi težinu istorije i budućnosti srpskog sporta. Međutim, iza impresivne sportske priče krije se intelektualna i nežna žena. Ako ste mislili da može da prebije svakog muškarca, prevarili ste. Ona skromno naglašava da to ne bi ni želela. Lepota i lakoća njenog bivstvovanja ostavlja bez daha. Sve vreme nasmejana, strpljivo je pozirala ispred objektiva naše fotografkinje i odgovarala na sve ono što bi nas zanimalo da znamo o njoj. U ovom intimnom razgovoru, Grazia vam pruža jedinstvenu priliku da je upoznate izvan sportskih arena – kao ženu koja definiše nova pravila igre, ne samo u sportu već i u životu.
Grazia: Nedavno ste se vratili iz Pariza gde ste bili u svojstvu člana olimpijskog komiteta. Kakve emocije nosite i koja su vaša ključna zapažanja?
Milica: Emocije su i srećne i tužne istovremeno. Lepo je biti član olimpjskog tima i nositi zastavu Srbije ,osetiti taj pritisak jer pritisak na olimpijskim igrama jeste privilegija, a sa druge strane je i rasterećujuće jer sam prvi put zaista uživala u olimpijskom selu, u gradu u kome se organizuju olimpijkse igre, uspela sam da odgledam i druge timove, prisustvovala sam istoriji novakovog osvajanja zlata, prisustvovala utakmici za bronzu košarkaša, osvajanju zlata vaterpolista i to su za mene zaista posebni, najlepši momenti ovog putovanja.
Grazia: Šta vas je naviše obradovalo a šta rastužilo?
Milica: Obradovali su me rezultati, zajedništvo u timu Srbije, svako je navijao za svakoga i osetila se ta energija. Kako biste prišli našoj kući osetila bi se pozitivna atmosafera i to je najlepše što nose Olimpijske igre – Olimpijski duh i navijanje jedni za druge. Sa druge strane me je rastužilo što i ja nisam deo tima jer teško je da posle tri olimpijska ciklusa dođeš a da nisi deo ekipe.
Grazia: Vratimo se na početak. Šta vas je privuklo tekvondu?
Milica: Ja sam pre svega dete sporta i roditelji su se uvek trudili da mene i sestru usmere na dobar put. Tekvondo je bio jedan od načina da posle škole imam dobro društvo i dobro okruženje. Nešto što sam videla u mojoj školi – lomljenje dasaka, udaranje fokusara i privuklo me je iste sekunde. Mama me je odvela u Teslu gde je bio tekvondo klub Galeb i dvadeset i nešto godina kasnije nismo na istom mestu, ali to je jedna prva ljubav koja će uvek biti deo mene i deo moje porodice.
Grazia: Da li ste se suočavali sa izazovima kao žena u sportu koji je često percipiran kao muški?
Milica: Postoje predrasude da žene u borilačkim sportovima moraju da budu muškobanjaste, grube, da ne budu elegantne… sve su to stvari koje apsolutno nisu istina. Pogledajte današnje sportiskinje i kako izgledaju, kako se ponašaju, mislim da su dobar primer. Predrasuda će uvek biti, međutim meni je najbitnije bilo da radim ono što volim i ono u čemu se ja osećam dobro, to je bio tekvondo. Nadam se da sam uspela da na neki način prenesem mlađim generacijama da nije bitno tuđe mišljenje već ono što ti istinski osećaš u sebi.
Grazi: Kako komentarišete slučaj alžirske bokserke Imam?
Milica: Mislim da su društvene mreže učinile svoje, niko se nije raspitao kakav je to zaista slučaj i o čemu se radi pre pokušaja njenog degriranja i osude. Izvinjena su došla kasno jer je ta devojka proživela torturu. Na svima nama je da ne osuđujemo i ne sudimo porerano dok se zaista ne uverimo u istinu. Ja jednino mogu da joj čestitam na rezultatu koji je napravila i na hrabrosti i snazi koju je pokazala prilikom torture kroz koju je prolazila.
Grazia: Da li mislite da se situacija promenila od vašeg početka, da li danas imamo više žena u u tekvondu i u sportu generalno u odnosu na muškarce?
Milica: Apsolutno. Svi uspesi do sada i na Olimpijskim igrama i većinu svetskih i evropskih medalja osvojile su devojke. Mislim da smo još 2012. započeli jednu, da kažem, eru ženskog tekvondoa u Srbiji, evo i sada Aleksandra Perišić koja je osvojila srebro, tu je i Tijana Bogdanović – to su sve dame srpskog sporta, srpskog tekvondoa, koje su napravile fenomenalan uspeh. Pre svega su divne osobe sa sjajnim borilačkim i životnim karakterom i pravi su primeri. Jednaka zastupljenost muškaraca i žena na ovim olimpijskim igrama je jedno od najpozitivnijih iznenađenja, razmera je 50:50. Takođe, već druge olimpijske igre nosioci zastava su i muškarac i žena. Po meni je to jedino ispravno i to je najlepša situacija koju možeš da vidiš na otvaranju.
Grazia: Šta je po vama ključno za postizanje ravnopravnosti u sportu?
Milica: Trenutno je ključno da napraviš uspeh, što je na neki način i tužno. Jer tek kada žena postigne uspeh ima i taj, kako kažu, vizibiliti, dakle tek tada mediji dođu do tebe, tada dođu sponzori, tek kada napraviš nešto što neko drugi nije, tada te svi žele. Ali to je pogrešno jer piše se o košarkašima, o njihovim patikama, šta nose, kako nose, o njihovim treninzima, a ne piše se o tome kako možda jedna Angelina Topić trenira ili Ivana Španović ili Tijana Bogdanović. Pre toga ti si sam u svojoj sali sa trenerom i sanjaš i maštaš o onome šta želiš da postigneš.
Grazia: Koliko ste se promenili tokom godina od Olimpijade 2012?
Milica: Iskreno mnogo. Neke stvari su možda i ostale iste, uvek smo se trudili da zadržimo energiju i tu pozitivu koju smo imali na treningu. Normalan rast i razvoj i sportsko okruženje koje te očvrsne, uvek te vraća na pravi put. Prihvatila sam sebe na način na koji možda ranije nisam prihvatala, a to je da sam i emotivna i nežna i volim da prihvatim tu žensku stranu od koje sam možda nekad ranije bežala jer sam mislila da treba da budem jaka i opasna, da to ide uz sport koji treniram. Ja sam totalno kontradiktorna jer ne volim agresiju u privatnom životu, ne volim konflikte, a s druge strane, to moj sport i zahteva i traži, tako da sam neke stvari ograničila samo u domenu treninga.
Grazia: Da li vam nedostaje adrenalinski šok na početku meča?
Milica: Apsolutno! Ja i dan danas treniram i nekad izađem na takmičenje čisto zbog toga. Mislim da to osobu održava mladom, ti mali izazovi koje pravimo u životu. Ulazak u meč je nešto što obožavam pogotovo kad sam spremna i fizički i psihički. Taj prvi kontakt u borbi je nešto što uvek motiviše za nešto novo i nešto veće. Nedostaje, ali se s vremena na vreme vratim i tome.
Grazia: Za čime najviše žalite u odnosu na vašu karijeru?
Milica: Nemam preterano za čim žalim jer sve bih uradila isto. Jedino što mi nedostaje u sportskoj karijeri jeste evropsko zlato, imam 6 srebrnih medalja, svetsko zlato i dva olimpijska ali to evropsko je uvek izmaklo u zadnjim sekundama i eto može to da bude jedina žal.
Grazia: Da li se bavite nekim sportom rekretaivno?
Milica: Volim teretanu, dizanje tegova, funkcionalni trening. Za ostale sportove mislim da nemam nikakav talenat. Kada profesionalno trenirate uvek se bazirate na to što radite i plašite se povreda ali i da probate nešto novo. Mislim da je dizanje tegova, što je išlo uz sav profesionalni život, ostalo i dalje.
Grazia: Koje su vaše omiljene modne ili beauty rutine koje vam pomažu da se opustite?
Milica: Kad želim baš da se pustim biram saunu i spa centar gde kad ugrabim vreme odem sa mužem. Volim jednostavne stvari i što manje proizvoda. Mislim da dobar san utiče na to i kako izgledamo i kako se i ponašamo u toku dana. Sa malim detetom mi je često i komplikovano da se posvetim sebi. Moja večernja i dnevna rutina je veoma jednostavna i sastoji se od umivanja sa dobrom umivalicom zatim lagane dnevne i noćne kreme. Ne volim da preterujem.
Grazia: Kako vaša ishrana doprinosi vašem sportskim performansama? Koje principe sledite pri planiranju svojih obroka?
Milica: Mislim da je stvar u balansu. Moj nutricionista sa kojim sam radila tokom svoje profesionalne karijere mi je dozvoljavao da ukoliko zaista žudim za nečim to i pojedem. Bito je da slatko, ukoliko vam se jede, unesete posle treninga. Tako se najbrže istroši i na neki način i nestane. Ali bitno je napraviti balans, da 70% obroka u toku dana budu zdravi, 30% možete sebi da dozvolite da pojedete nešto što nije idelano. To je način na koji možete pravilno da se zadovoljite.
Grazia: Kako biste opisali svoj lični modni stil van sportskih aktivnosti? Postoje li modni brendovi koje preferirate?
Milica: Ne volim da sam upadljiva. Volim Monin dizajn, tako da bi to bio domaći brend koji bih izvojila
Grazia: Da li ste po prirodi odlučni?
Milica: Da! Za većinu stvari da. Ne volim neodlučne ljude, neodlučnost oduzima previše vremena. Suprug i ja smo po prirodi odlučni, tu smo se i našli, i trudim se da mi to bude i zvezda vodilja. Ukoliko vidim da je nešto dobro odmah sečem i stupam u akciju.
Grazia: Da li ste fizički jači od prosečnih muškaraca? Da li vas se u tom smislu plaše?
Milica: Hahah, nisam sigurna…Mislim da je prvo pitanje većine ljudi kad me vide: ,,Možeš li ti mene da prebiješ?” Iskeno toga mi je preko glave, jer ljudi misle da ti kad si crni pojas u tekvondou ili kada si Olimpijski šampion da si apsolutno nindža, da možeš da uradiš hiljadu sklekova, hiljadu čučnjeva. Čak i kada su snimanja u pitanju, niko neće da kaže stani ili dosta, nego se radi do iznemoglosti. Ali, to je nešto što ljudi vide drugačije, percipiraju te kao nekoga ko je svemoguć. Ali ja to zaista nisam.
Grazia: Ljudi vas u neku ruku smatraju herojem, kako se nosite sa tim?
Milica: Mislim da se pristojno nosim sa tim. To je divna stvar ali i mač sa dve oštrice. Trudim se da budem to što jesam i da dajem dobar primer mlađim generacijama. To nosi i veliku odgovornost, uvek moraš da budeš pažljiv, da gledaš kako se i gde se ponašaš, kakav primer pružaš tim mladim ljudima, da ne napraviš neki pogrešan korak, Ja ne krijem ono što jesam sam i nadam se da su to ljudi i uvideli.
Grazia: Ko su vaši uzori u sportu? Koga vi smatrate herojem?
Milica: Apsolutno ne može da se ne spomene Novak Đoković koji je i svojim stavom i zalaganjem toliko inspirisao i motivisao mlađe generacije, ne samo mlađe, već sve nas. Kada vidite njega sa 37 godina kakve rezultate postiže i sa kojom voljom i željom trenira i radi, ne može da vas to ne motiviše do krajne granice. Pomenula bih i Ivanu Španović koja je kao žena u atletici, kao žena u sportu, pomerila sve granice. Ona skače preko 7 metara i dan danas i jednostavno za mene je velika motivacija.
Grazia: Koja su vaša interesovanja i hobiji van sporta?
Milica: Volim rutine i treninge, i uvek sebi po tome organizujem dan. Kada imamo slobodno vreme suprug i ja volimo da uzmemo kvad i da se vozimo po prirodi. Pas i šetanja sa psom je antistres momenat za mene i način na koji sumiram dan. To se sve svelo na minimum otkad imamo dete, ali ipak mislim da tih sat-dva dnevno ili nedeljno koliko odvojite za sebe može mnogo da znači.
Razgovarala: Milena Kitić
Fotografije: Milica Beloica
Šminka: Marija Vasić
Stajling: Milena Kitić
Lokacija: Studio BGD
