Jelena Ivanović je žena čija se karijera proteže od modnih pista najprestižnijih svetskih dizajnera do vođenja vlastite agencije JS Model Management. Tokom svoje blistave karijere, radila je sa najprestižnijim imenima modne industrije poput Jean Paul Gaultiera, Yves Saint Laurenta, Yohji Yamamota i Issey Miyakija. Kroz objektiv čuvenog fotografa Paola Roversija, čije su fotografije ovog leta izložene u Musée de la Mode u Parizu, Jelena je postala simbol elegancije koja prevazilazi granice trenutnih modnih trendova. Dvadeset godina kasnije, njen povratak na ovu izložbu daje nam uvid u duboku povezanost između umetnosti, mode i istorije, u trenutku kada se Pariz priprema za Olimpijske igre. Njena karijera je svedočanstvo o transformaciji – od modne piste do pozicije mentora i poslovne žene, sa jasnom vizijom budućnosti modnog sveta. Samo za oktobarsko izdanje magazina Grazia sa Jelenom smo razgovarali o industriji, feminističkom aspektu modelinga, kao i o izazovima i odgovornostima koje dolaze sa vođenjem modne agencije.
Grazia: : Kao poslovna žena, vaša svakodnevica je sigurno dinamična. Kako počinje vaš dan?
Jelena: Ustajem u 6.45, kako bih probudila decu, pripremila doručak i ispratila ih u školu, tako da mi dan počinje akcijom. Stoga imam veliku želju da postanem deo 5 am Cluba, da se budim barem sat ranije kako bih taj prvi sat u danu imala samo za sebe, sat koji će me osnažiti za sve ono što me čeka. Ovo je moj važan cilj na kome ću raditi u narednom periodu.
Grazia: Kako biste opisali sebe danas, u poslovnom smislu?
Jelena: Nakon što sam prošla ciklus osvajanja ex-JU prostora, sve dok nisam postala prepoznatljiva kao vodeća modna agencija u našem regionu, danas vidim meru uspeha na drugačiji način. Takmičarski duh nas dovede do velikih ciljeva, ali svaki cilj ima i svoju cenu. Danas, sa ovim iskustvom i zrelošcu, želim da uživam u svakom danu radeći ono što volim, u meri koja je humana i nadahnujuća i za mene i za talente koje zastupam. Smanjila sam obim poslovanja i time omogućila više prostora za kreativnost i povećanje kvaliteta. Excelency je uvek bio moj zaštitni znak, kao i težnja da iza mog rada stoje profesionalne i ljudske vrednosti.
Grazia: Vaša modna karijera je bila veoma uspešna, ali ste odlučili da se povučete. Koji je bio ključni trenutak?
Jelena: Ponosna sam na svoju svetsku karijeru modela 90-ih, ona je bila neporcenljivo iskustvo i stub svega što ću kasnije stvarati. Veoma mlada sam iskusila kako je to pozicionirati se, najpre u prvim krugovima profesije u svojoj zemlji, a onda krenuti dalje u osvajanje sveta. Mnogo je učenja bilo na svakom koraku, obišla sam planetu uzduž i popreko, a sve to kroz saradnju sa najprestižnijim modnim kućama i jedan na jedan sa velikim modnim umetnicima. Moja duboka veza sa unutrašnjim glasom nije mi dozvoljavala da se previše zamajavam, bavljenje modelingom me je ispunjavalo sve dok nije postalo ponavljanje već osvojenih teritorija. Želela sam nova znanja i izazove, a moj profesionalni odnos prema poslu motivisao je direktora tada vodeće svetske agencije da na moju odluku da prestanem sa modelingom, odgovori ponudom da pređem na stranu model menadžmenta. Tako sam se zaposlila u modnoj agenciji, živeći na relaciji Miano-Pariz-Njujork, gde su bile naše ekspoziture i odakle sam putovala po celom svetu u potrazi za novim licima. Izvežbala sam oko da prepoznam potencijal, ali sam imala i veliku volju da pomognem novim devojkama da naprave prve korake na svetskoj sceni, da ih posavetujem i da im olakšam put koji prošla. Gradila sam odnose sa modelima i njihovim matičnim agencijama i sticala poverenje koje je omogućilo uspešne poslovne rezultate. Kao scouting director održavala sam kastinge širom sveta od Brazila i Argentine, preko Amerike, Evrope pa sve do Sibira. Uživala sam u putovanjima, koja su bila uzbudljiva ali ujedno veoma naporna i odgovorna, jer je moja stručna procena menjala živote mladih ljudi. Moja vera u odabrane koje bih selektovala, bila je prilika da iskorače iz svojih zemalja u svet mode kroz profesiiju modela. I dan-danas sam prijatelj i sa modelima i sa njihovim porodicama.
Grazia: Šta vas je navelo da se vratite u Srbiju?
Jelena: Posle dvanaest godina života u inostranstvu, u Srbiju je mogla da me vrati samo jedna stvar, dovoljno snažna da bih mogla da napustim život u Parizu i da zažmurim nad činjenicom da se kod nas, za sve vreme mog odsustva, malo toga unapredilo. Prepoznavanje partnera sa kojim želim da trajem bilo je nešto sasvim novo i drugačije, s jedne strane ludo i neodoljivo, a ipak je ulivalo osećaj spoznaje dubokog mira. Otvaranje modne agencije došlo kao spontani sled povratka u Beograd. Ono što je moj povratak na domaću scenu odmah izdvojilo od lokalnih agencija je know how koji sam donela. Sa bogatim iskustvom internacionalnog agenta, oformila sam sistem rada po uzoru na parisku agenciju. Iz tog ugla, nije bilo lako suočiti se sa jezikom površne komunikacije koju su do tada modni klijenti razmenjivali, potcenjivanjem i podrazumevanjem uloge manekena. Trebalo mi je mnogo strpljenja i upornosti, pa i po cenu da ne dobijemo posao, da držim do sebe i do modela, gledajući na duge staze, s iskrenom namerom da se tržište edukuje, da se poslovanje uredi, a da manekeni dobiju svoje pravo mesto koje im pripada. Danas je J’s Management za većinu modnih kuća prvi izbor kada biraju manekene za svoje kampanje ili naslovne strane. J’s modeli ulivaju osećaj poverenja, pristojnosti, profesionalnosti.
Grazia: Koje trenutke iz karijere doživljavate kao najsuptilnije, ali najznačajnije, u smislu ličnog razvoja, a da možda nisu bili vidljivi spolja?
Jelena: Odluka da ostavim život u Parizu, poziciju direktora prestižne kompanije i pođem putem srca. Um se ovoj odluci suprotsavljalo i neko vreme je trajala unutrašnja borba sve dok srce nije prevagnulo. Nisam znala šta me čeka, niti kako ću se snaći, ali sam imala poverenje da se tako važne životne prekretnice ne dešavaju slučajno. Izgledalo je kao da ću izgubiti karijeru i vratiti se unazad. Zapravo, samo sam više dobila. Razvila sam uspešnu firmu i zadobila još veće prepoznavanje i poštovanje kolega iz inostranstva, osnovala zajednicu i veliku porodicu, uspostavila sklad privatnog i profesionalnog. Druga stvar je odluka da nakon što sam izrodila decu i postavila firmu na noge, učinim nešto za sebe i da u kasnim tridesetim upišem coaching edukacije u Parizu. Završila sam dve godine edukacije pod nazivom Human Cybernetic Science i još dve godine edukacije na Institutu SANE,kojom sam postala sertifikovan coach uspostavljanja neuro-emotive harmonije. Učenja i treninzi koje sam prošla, doneli su mi nove uvide o važnosti rada na sebi, ali i mnogo toga što mogu da primenim u odnosu sa drugima. Edukovala sam se radi širenja svojh vidika, a onda se javila prirodna potreba da nešto što je meni pomoglo, želim da podelim i sa ljudima oko sebe. Možda ću jednog dana iskoračiti i u tom pravcu, za sada sam opremljena vrednim alatima komunikacije, koji me kao mentora mladih čine spremnijom da im se nađem kao podrška.
Grazia: Koje promene u modnoj industriji mislite da su najvažnije, a koje su se desile poslednjih tridesetak godina?
Jelena: Moda je uvek oslikavala stanje društva i ja sam kao devojka koja ulazi u modeling želela da idem stopama mojih prethodica Sindi, Kristi, Klaudije, ali su se već tada vremena značajno menjala, zlatno doba raskošne lepote je bledelo naspram buntovničke energije koju su dovele kasne devedesete. Moja bujna kosa i zanosni bokovi postali su prepreka novom trendu ispijene lepote, te sam veoma mlada naučila koliko je važno prihvatanje i prilagođavanje. Od rasne plavuše, po savetu agenata, postala sam mršava brineta kratke kose, ali promena izgleda nije smela ostati samo spolja, mnogo je važno bilo ući u novu ulogu i naći model kako sebe prezentovati kroz novu energiju. U savremenom svetu, moć prilagođavanja promenama zapravo je supermoć. To ne znači izgubiti sebe, već stilizovati se u skladu sa promenama koje su deo svakidašnjice. Sledeća ključna faza je digitalizacija koja je donela kompletnu promenu načina komunikacije, poslovanja, prodaje i marketinga. Nekadašnji top modeli bili su nedodirljivi i mogao si da ih vidiš samo na naslovnim stranama ili kampanjama megabrendova. Sada, odjednom, sve zvezde postaju dostupne nadohvat ruke kroz jedan klik. Time se ceo koncept šou biznisa menja. Kroz ekrane telefona, idoli postaju komšije, kult ekskluzivnosti pada, umetnost gubi svoj smisao, kvalitet zamenjuje kvantitet. Od toga da modne kampanje i naslovne strane treba da prenesu dublju poruku kroz svoj umetnički odraz, prelazimo na površne senzacije koje nam kratko drže pažnju.
Grazia: : U svetu društvenih mreža kao neizbežnim delom modnog biznisa, koji utiče na stvaranje nerealnih standarda, kako savetujete modele da sačuvaju autentičnost?
Jelena: Imati modnu agenciju danas je izazovno. Moda promoviše autentičnost, a nove generacije su sluđene instant informacijama koje dobijaju sa mreža, izgubile su kompas i većinom žele da jedni na druge liče. Tužno je kada mi na kasting za nova lica dođu devojke koje su već primenile estetke korekcije. Tražimo devojke prirodne lepote, ali pre svega one koje su u harmoniji same sa sobom, jer za modeling je potrebno samopouzdanje, ali ne ono lažno i nametljivo, nego ono pravo, koje ide iz prihvatanje sebe i stabilnosti koju pruža doslednost autenticnosti svoje ličnosti.
Grazia: Kako vidite ulogu veštačke inteligencije u stvaranju digitalnih modela i avatarā? Da li verujete da će digitalni modeli postati standard u industriji i kakve bi to posledice imalo?
Jelena: U periodu Covida jedna kineska kompanije me je kontaktirala sa ponudom za saradnju, tražeći da ustupimo izgled našhi modela za formiranje avatara koji će se žive modele zameniti za digitalne e comerce manekeneke, a obračuni honorara avatara će se formirati kroz broj klikova. Na ovu ponudu nisam pristala, jer imam svoj sistem vrednosti koji me vodi.
Grazia: Zagovornica ste prirodnog izgleda i isključujete estetske zahvate. Kako gledate na trenutni trend koji je opozit tome?
Jelena: Što bi rekao jedan IG post (Primedba: više ne citiramo knjizevnike nego IG kreartore) Sa godinama ne želim da budem mlađa, želim da budem srećnija. A sreća ne može doći iz skrivanja, potiskivanja, već iz prihvatanja i ljubavi. Moj moto je da prihvatim prirodan proces starenja kao neminovan i da se navikavam na svoje nesavršenosti u svakoj životnoj dobi. Iskreno verujem da će uz ovakav porast estetskih trendova, doći trenutak u kome će prirodna lepota biti retka, pa samim tim i na ceni. Moja povremena gostovanja na modnim revijama ili na naslovnim stranama potvrđuju da mozeš svoje godine nositi dostojanstveno i biti primer. Mi žene ne treba da gledamo sebe samo kroz izgled, već kroz celokupno postignuće na svim poljima,od porodice, partnerskih odnosa, karijere, do zdravog i negovanog tela, društvenog života, a onda sagledati ispunjenje kroz balansiranje svih ovih kategorija. Lepota je u tom skladu.
Grazia: Kako se binete o sebi, o svom zdravlju, kako se negujete?
Jelena: Zdravlje podrazumeva ne samo zdravo telo, mi smo 3 u 1 – telo, um ili psiha i duh ili duša. Narušavanje bilo kog od ova tri dela ruši celinu. Negujem paralelno sve, čim jedno zapustim to se odrazi na ovo drugo. Ako telo zapustim postajem usporena, mrzovoljna i lenja. Ako ne radim na svom umu, onda me savladaju mane karaktera i postajem razdražljiva usled slabosti sopstvenih reakcija na druge. A kada zapostavimo dušu, onda nastaje pustoš koju ništa materijalno ne može da isceli. Savremeno društvo skrajnulo je pojam duše, mi nismo naučeni da o svojoj duši brinemo. Treba da se vratimo svojim korenima i holističkim tradicijama koje svako društvo ima, a koje su sagledavale čoveka kao celinu neodvojivu od svega oko nas.
Grazia: Da li imate iskustva sa psihoterapijom. Ukoliko ne, koje prakse primenjujete kako biste maksimalno iskoristili mentalni kapacitet i bili u punoj snazi?
Jelena: Pošto nas sistem školovanja ne uči o tome kako čovek funkcionše, mi onda ne znamo šta ćemo sa sobom, a što bi rekla moja prijateljica, ne rađamo se sa uputsvom za upotrebu. Ja sam na svom putu bila samouka učeći iskustveno, putujući od Istoka do Zapada, upoznavala sam divne ljude, različite kulture, otkrivala duhovne tradicije, a neke svoje odgovore dobijala bih i kroz savremena otkrića nauke, poput primenjene psihologije, kvantne fizike, epigenetike, neuronauke. Svoje uvide sam osvajala kroz lične padove i podizanja, a mnoge tehnike samopomoći sam na sebi isprobala. Ono što je najdelotvornije je svakako introspekcija na dnevnom nivou, pisanje poput vođenja dnevnika kojim izbacujemo sve iz sebe i analiziramo svoje reakcije, kao i promišljanje kako bi drugačije mogli da pristupimo situaciji koja nas je izbacila iz takta. Samo je miran i staložen um spreman da odreaguje sa viših nivoa svesti i zato je rad na umu jako važan. Provođenje vremena u tišini, bilo da je to meditacija ili tihovanje, šetnja prirodom, osluškivanje sebe pomoći će nam da umirimo oluju suvišnih misli. Takođe mi pomaže iskreno obraćanje univerzumu za pomoć, kada unutar sebe postavim pitanje, pre ili kasnije univerzum mi odgovori. Nekada je to kroz intuiciju, nekad kroz razne druge naizgled slučajne situacije koje daju rešenje. Naučila sam kako da čitam znakove pored puta i potvrdila kolika je snaga iskrene molitve.
Grazia: Kada se osvrnete na svoj put od modela do vođenja agencije i majčinstva, šta biste rekli da vam je najvažnije iskustvo ili lekcija koju ste naučili?
Jelena: Komunkacija se u nama odvija dvadeset četiri sata, ona neverbalna, kroz misli i emocije. Neuronauka je dokazala da čovek emituje elektromagnetno polje koje se svaki trenutak menja u odnosu na to kakvim mislima dozvoljavamo da nas obuzmu, koje emocije proživljavamo. Ovo je ozbiljno saznanje koje mi daje moć da zauzdam negativne misli, one beskorisne, one destruktivne, one koje me razdražuju, kao i da ih zamenim mislima mira, balansa, sreće, zahvalnosti. Samim tim se vibracija našeg srca menja i širi oko sebe drugu energiju. Kao kod TV kanala koji su u isto vreme dostupni, a na nama je da izaberemo program koji ćemo gledati, isto je i sa životom . Ja verujem u porodicu, u partnerstvo koje traje, u uspešnu karijeru kada radimo posao koji volimo, ali i koji donosi benefit i za druge, u materijalno izobilje, verujem u zdravlje, verujem da telo moze biti fit i u poznim godina, verujem u prijateljstva, verujem da nismo sami i da postoji viša sila, koja je uvek tu da nam priskoči u pomoć. Verujem da svi mi, gde god da smo, iz trenutne pozicije u kojoj smo, možemo postati Game Changeri, samo ako to odlučimo i ako preuzmemo odgovornost za svoj život. Jer moć je u nama.
Razgovarala: Milena Kitić
Fotografija: Luka Stepanović
