Ana Kraš ne mora da priča puno o svom životu jer njeni radovi govore dovoljno. Nju pratimo na društvenim mrežama i inspirišemo se – njen IG profil postaje prostor gde se razmišljanje o umetnosti, dizajnu, modi i životu stapaju u jedno. Beograđanka sa stalnom adresom u Parizu, dizajnerka nameštaja, fotografkinja, slikarka, ilustorka i model, bilo da dizajnira nameštaj, aksesoare za kuću, modne komade ili jednostavno se fotografiše ispred brenda TODS u svom studiju u Parizu njena estetika jednostavnog i lepog odiše lakoćom u svakom svom atomu. I ako je ovih dana zauzeta pokretanjem svog brenda – kako i sama kaže najličnijeg projekta do sada, uhvatili smo trenutak njenog vremena za opušten razgovor.
Grazia: Šta je to što ti ovih dana okupira misli?
Ana: Nažalost, ovog dana politika
Grazia: Nakon niza godina u Njujorku seliš se u Pariz. Šta posebno voliš kod Pariza a šta kod Njujorka? Koliko okruženje u Parizu utiče na tvoje umetničko stvaralaštvo?
Ana: Pariz je miran, diskretan, elegantan i blizu Beograda. U njemu mogu da se skoncentrišem na rad. Njujork je brz, naporan, preplavljujući, interesantan, ali u njemu je teško imati fokus i dani lako prolete kroz prste. Što se tiče mog rada, nisam direktno inspirisana sredinom, tako da grad ne utiče previše na to što stvaram. Produktivnija sam u Parizu zato što mi sam grad ne oduzima energiju, ali se grad kao takav ne oslikava u estetici radova.
Grazia: Nedavno je objavljena tvoja saradnja sa poznatim brendom TODS. Kako je došlo do saradnje i u čemu se ona ogleda?
Ana: Za TODS sam fotografisala sebe u svom studiju za kampanju za njihovu klasičnu torbu. Ne bih nazvala taj projekat tipičnom kolaboracijom, već fotografskim projektom, sa dodatkom da sam ja bila i model.
Grazia: Sudeći po tvom instagram nalogu tvoj život je dinamičan i glamurozan. Kako izgleda zapravo jedan tvoj dan?
Ana: Hahaha moj dan je sve suprotno od tog opisa, a rekla bih i moj život, mada moguće da deluje drugačije posmatrano sa strane. Obično se probudim rano, pospremim prostor jer volim da je lepo i čisto, doručkujem i počnem da radim. Radim do kasno, prosečno oko deset sati dnevno, a često i duže. Oko devet, moj partner ili ja, ili zajedno, spremamo večeru, provedemo malo vremena zajedno, i spavamo. Viđam prijatelje par puta nedeljno, odem na boks par puta nedeljno.. to je uglavnom to. Ne baš dinamično i glamurozno, ali ja najviše uživam u jednostavnoj rutini. Najsrećnija sam kada radim, kuvam, i provodim vreme kod kuće. Često putujem zbog posla, pa to unosi neku dinamiku, ali moji regularni dani su vrlo obični. Provela sam puno godina u konstantnim putovanjima i to me je umorilo, pa ih sad izbegavam koliko mogu. Pokušam jednom godišnje da odem na put negde u novu kulturu, negde gde nisam bila, da upoznam nešto novo. Na sreću, obožavam svoj posao pa mi je svaki dan lep zbog toga.
Grazia: Koristiš najrazličitije medije za kreativno stvaranje. Izražavač se kroz fotografiju, sliku, aksesoare za kuću, dizajn namestaja do dizajna odeće. Kako teče put od ideje do realizacije?
Ana: Proces zavisi od toga šta radim – kada dizajniram, to se velikim delom dešava u glavi, pa sledi skica sa merama i prototip. Fotografija je instinktivna, takođe i slike, crteži, tekstilni radovi..
Grazia:U digitalnom svetu izražavaš se analogno. Da li osećaš pritisak?
Ana: Ne, svet je veliki i ima prostora za sve.
Grazia: Rad koji te je proslavio jeste lampa Bombon. Njen razvojni put se kretao od ručne izrade do, danas, hiperprodukcije. Kakve te emocije vežu?
Ana: iskreno, prvu lampu sam napravila kao student pre 15 godina, potpuno nesvesna i nespremna da će te lampe izazvati toliko interesovanje i imati ceo svoj sopstveni život do dana današnjeg, i hiljade kopija po celom svetu. I ako me ljudi vezuju za Bonbon lampe, ja nisam previše emotivno vezana za njih, što je i normalno, ipak je prošlo previše godina, i trenutno sam vezana za projekte na kojima sada radim. Već godinama ih proizvodi danski brend NAU, i to je super jer su oni najbolji u svom poslu, i ja ne učestvujem previše u tom procesu. Pre šest godina sam počela da pravim tekstilne radove koji koriste istu tehniku Bonbon lampi, i to je nešto što me jako ispunjava. Imala sam par izložbi u Majamiju i Los anđelesu, i trenutno spremam veću seriju tih radova za sledeću izložbu. Bonbon je dobar, vrlo komercijalan proizvod na koji ljudi reaguju, koji ima potencijal za beskrajnu metamorfozu kroz godine, i pitanje je dal bih bila u prilici da radim svoj posao na ovom nivou da nisam dobila toliki pažnju zbog te lampe.
Grazia: Tvoje dizajnerske komade nameštaja karakterise minimalisticki dizajn. Igraš se sa materijalima i koloritom. Koji elementi dominiraju?
Ana: Retko koristim drvo, interesantniji su mi laminati i pločasto materijalni. Ustavri, svaki materijal je interesantan. Trenutni radim na nekoliko novih proizvoda od papira, jer je papir moj omiljeni materijal.
Grazia: Kada stvaras nameštaj šta ti je u fokusu? Udobnost ili dizajn?
Ana: Logika i forma, sve je važno.
Grazia: Ranijih godina isticala si svoju ležernost kada je moda u pitanju, često govoreći da ti to ne predstavlja puno i da se najbolje osećaš u predimenzioniranoj muškoj košulji. Da li se to s vremenom promenilo i sta za tebe danas moda predstavlja?
Ana: Moda kao imsudtija (u kojoj radim) i trendovi mi nisu interesantni. Ja volim garderobu ali imam jako specifičan ukus. Već petnaest godina mi moja krojačica Duška u beogradu šije stvari po mom nacrtu, jer ne vilim da kupujem i retko mi se išta dopada što može da se kupi. Već godinama svakodnevno nosim braon ili crne pantalone koje mi je ona sašila. volim da imam uniformu, i volim mušku garderobu, ortopedske cipele i duge kapute. Udobne stvari.
Grazia: Koje brendove privatno voliš?
Ana: Ne postoji ni jedan brend koji mi se potpuno dopada, ponekad mi se dopadne izvesni komad..
Naprimer francuski mali brend Fane pravi moje omiljene torbe, kada je denim u pitanju volim Eytys Benz džins, volim vintage Ferre za jednostavne stvari i odela, vintage Armani.. savremeni luksuzni brendovi nisu baš po mom ukusu.
Grazia: Šta te je navelo da pokreneš instagram nalog teget (koji je u neku ruku tvoj lični modboard) i zašto bas teget?
Ana: Nalog se zove teget jer nisam htela da koristim svoje ime, a volim tu reč i tu boju. Omiljena boja mojih roditelja tako da je dosta toga bilo teget oko mene.
Grazia: Aktivno se baviš i fotografijom. Šta na tvojim fotografijama dominira u poslednje vreme i da li planiraš jos jednu foto knjigu?
Ana: Imam već dve nove knjige skoro spremne ali već godinama ne nalazim vreme da se tome posvetim. nadam se sledećeg septembra da će nova knjiga biti izdata, a u međuvremenu fotografišem dosta za svoje klijente u modi, i za svoj novi projekat – teget, moj brend koji pokrećem u 2024.
Grazia: Detinjstvo si provela na plaži u vikendici svoga oca. Gde danas odeš kada želiš da se osamiš?
Ana: Danas nažalost nemam vremena za odmor koji bih želela, ali najviše od svega volim Jadransko more.
Grazia: Šta ti najviše nedostaje od Beograda?
Ana: Porodica, prijatelji, estetika, nesavršenost, arhitektura, specifična beogradska romantika, veliki izbor jogurta, burek, makovnjača.
Grazia: Šta te novo očekuje u 2024?
Ana: 2024 donosi mnogo novog. Kako sam već napomenula, početkom godine pokrećem svoj brend koji se zove teget. u pitanju su proizvodi za kuću, aksesoari i moda. Najveći, najličniji projekat do sada. Uzbuđena sam i malo uplašena jer je novo i sveobuhvatno, ali sam pre svega srećna što sam u prilici se da nakon puno godina rada za klijente, posvetim projektu koji je skroz po mom ukusu i bez kompromisa.
Razgovarala: Mina Kitić
Foto: Ana Kraš Studio – anakras.com
