U julsko avgustovskom dvobroju magazina Grazia razgovarali smo sa Markom Nastićem, poznatim DJ-em i producentom, koji je svojim talentom i energijom osvojio muzičke scene širom sveta. U toku petnaest minuta, saznali smo više o njegovim počecima, inspiracijama, izazovima u karijeri i planovima za budućnost.
Pročitajte i ekskluzivan intervju sa Teya Dorom za Graziu
Kako se ovih dana nosite sa gustim rasporedom nastupa? Imate li vremena da se opustite i šta vas opušta?
Moram da priznam da je bilo izuzetno naporno poslednjih par meseci. Pored redovnih nastupa svakog vikenda, balansirao sam između dva projekta – izlaska albuma sa Anom Ćurčin i velike beogradske promocije sa jedne strane, a sa druge strane svetske premijere baletske predstave Sirenin klub sa Berlinskom baletskom trupom (Berlin Ballet Company). Pored premijera i proba za balet, mesecima unazad sam radio na muzici za predstavu, i ovom prilikom moram da istaknem jednu stvar, jer sam primetio da neki ljudi nisu razumeli – muzika koju su ljudi slušali na predstavama nije bio standardni DJ set, već moja autorska muzika u trajanju od sat vremena, koju sam izvodio uživo na dve premijere u maju, i za koju se nadam da će da se pojavi u obliku albuma. Ovako intezivan raspored ume da bude iscrpljujuć, i biću iskren ponekad se žalim da sam umoran, ali ne stajem, radim. Definitivno mi prija kada imam laganiji vikend, pa mogu da provedem vreme sa porodicom, baveći se sportom, jammovanjem u studiju, prija mi vožnja motora, a supruga mi je kupila knjigu koju sam dugo želeo pa jedva čekam da se bacim na čitanje.
Devedesetih kada ste počeli da se bavite dižejingom tehnologija nije bila napredna kao sada pa se čini da se tada moglo manje eksperimentisati. Šta vidite kao najveću prednost danas u odnosu na vreme vaših početaka, a šta kao najveću manu?
U prošlosti je bilo izuzetno teško doći do opreme potrebne za produkciju muzike, a kada konačno uspeš u tome, zahtevalo je mnogo novca. Sada se, međutim, situacija promenila – oprema je dostupnija i cenovno pristupačnija, omogućavajući svakome ko to želi da se posveti produkciji. Ovo je definitivno velika prednost u današnje vreme, koje obiluje najvećom ponudom muzike ikada zabeleženom.
Ipak, ono što predstavlja izazov jeste veliki broj ljudi koji žele da se bave didžejingom iz drugih motiva osim istinske ljubavi prema muzici. Njihov dolazak sa ograničenim muzičkim asortimanom stvara disbalans, posebno u eri gde se više ceni politička korektnost nego sama suština muzike.
Da li ste oduvek znali šta želite da kažete muzikom?
Ulaskom u di džejing u mladosti, moj ukus i stil su se menjali kako sam sazrevao. Ipak, uvek sam težio da svojom muzikom doprinesem energičnom ambijentu dance floora i da ljudima pružim vrhunsko muzičko iskustvo.
Da li su mogućnosti za stvaranje vaše (elektronske) muzike neograničene?
Pravljenje muzike zavisi od brojnih faktora, uključujući maštu, kvalitet opreme u studiju, veštinu korišćenja instrumenata, raspoloživo vreme i nivo strpljenja. Bez sumnje, predan rad i strpljenje su ključni za uspeh u ovoj oblasti.
Kako gledate na kolege koji popuštaju pod pritiskom industrije, elektronska muzika je danas postala mainstream i sve je više komercijalna?
Svako ima pravo da odabere svoj put i način kako želi da se istakne i bude zapamćen. Razumem da je pritisak i konkurencija velika, ali isto tako je važno koristiti svoj ego na pravi način kako ne bi skrenuo sa pravog puta.
Šta biste rekli da je vaša najveća motivacija za isprobavanje novih stvari kada je u pitanju elektronska muzika? It took me so long je naziv nedavno promovisanog albuma koji ste uradili sa Anom Ćurčin. Da li je ovo vaš prvi “izlet” ovog tipa?
Kada razgovaramo o džejingu, zaista me inspiriše da se potrudim i pronađem nepoznate trake koje mogu da pomere ljude na poseban način. Kada sam u studiju, uživam u eksperimentisanju i saradnji sa drugim umetnicima koji me inspirišu. Pre otprilike 15 godina, odlučio sam da napravim album pod imenom Fatboy Jr., što je predstavljalo potpuno novo poglavlje za mene i izlazak iz zone komfora. Želeo sam da približim elektronsku muziku publici koja nije nužno upućena u taj žanr, i celo iskustvo mi je bilo veoma zabavno.
Saradnja sa Anom proizašla je iz moje fascinacije njenim glasom. Tada sam želeo da se distanciram od svoje uobičajene muzičke prakse, ali kako smo radili zajedno, shvatio sam da naš album ima veliki potencijal i da želim da dopremo našim zvukom do publike i van naše zemlje.
U jeku smo letnjih festivala. Koje su psihološke prednosti slušanja muzike na otvorenom prostoru tokom leta? Šta vam više prija, otvoren postor ili klubska scena za performans?
Kada se radi sa vrhunskim timom za organizaciju i produkciju događaja, nije bitno da li se nalazite unutar ili van prostora, jer kvalitet tima presudno utiče na ishod. Sa druge strane, čak i najveći festival može biti potpuno promašeno iskustvo ako je ekipa loše usklađena. Show biznis zahteva poseban pristup i nije namenjen svakome.
Da li imate svoj omiljen set na dance areni?
Ako pričamo o Exitovoj Dance Areni, defitivno set od prošle godine.
Gde vas publika može čuti tokom leta?
Svuda, pratite me na Instagramu, tako ćete najlakše biti u toku.
Razgovarala: Milena Kitić
Fotografije: James Osteberg
