Možda niste baš odmah poželeli da se obučete u Pepeljugu kada ste pogledali neku od brojnih verzija, ali ste sigurno navijali za nju iz sve snage – da se oslobodi zle maćehe i sestara, da je princ pronađe i da živi srećno do kraja života. Ili ste dugo odbijali da se odreknete svojeg plišanog magarca Ijoa iz serijala o medvedu Viniju Puu, i do u beskraj reprizirali Kralja lavova. Kojoj god generaciji pripadali, naše detinjstvo je oblikovano magijom Diznijevih likova, kompanije koja je ove godine oduvala 100 svećica na torti.
Iako je Dizni ostao utešna konstanta u našim životima, takođe je morao da se menja sa vremenom. Simbol Diznijeve princeze s razlogom je morao da evoluira. Od Meride, koja svoju veštinu strelca stavlja iznad potrebe da se uda u filmu Hrabra iz 2012, do Moane, koja, četiri godine kasnije, koja sama sebe nauči da plovi brodom i krene u potragu za smislom svog života, prešli smo dug put od devojaka u nevolji kojima su potrebni prinčevi da ih spasu.
Sada je stigla Wish, odnosno Želja, najnoviji film tima koji stoji iza Frozena, animiranog blokbastera koji je takođe potkopao poentu konvencionalne bajke, dajući prioritet odnosu između dve sestre, i koji je 2013. godine postao animirani film sa najvećom zaradom svih vremena. U Želji nema romantike – jednostavno, gledamo mladu ženu u misiji. Naša heroina Aša (glas joj je dala Arijana DeBos), tinejdžerka je i idealistkinja, koja poželi toliko moćnu želju, da joj odgovori kosmička sila (mala lopta bezgranične energije koja se zove Zvezda) i nailazi na kralja Manjifika (glas Krisa Pajna), despota koji veruje da je jedini ovlašćen da ispunjava želje.
Posebno stvoren za obeležavanje 100. godišnjice i odavanje počasti Diznijevom nasleđu, film Želja ima veliku odgovornost, da pokaže u kojem pravcu će se ova fabrika dečijih snova ubuduće razvijati. Diznijevi filmovi kao što su Koko i Soul bili su uticajni poslednjih godina u smislu kulturne reprezentacije, a Želja, čija je radnja smeštena na fantastičnom ostrvu na Iberijskom poluostrvu, nije mnogo odmakla od toga. Ali jeste daleko od Snežane i njene „kože kao bele sneg“. Sve, od Ašinih pletenica do arhitekture zgrada, pažljivo je razmatrano i konsultovani su antropolozi.
– Kada imate “lik u boji”, ne stavljate ga na pijedestal, samo želite da budete u mogućnosti da se povežete sa tim likom – objašnjava rediteljka filma Fon Verasuntom, koja je odrasla na Tajlandu. – Potpuno je u redu prikazati nekoga sa manama, u kome možeš da se vidiš, a ne samo da se ugledaš na njega. To je efikasnije – tvrdi ona.
Razlog zašto je studio odlučio da usavrši snagu želje – omiljenu temu u Diznijevim najpopularnijim filmovima, od Pinokija do Moane – vrlo je jednostavan. – U ovom trenutku svetu je potreban film koji je toliko ispunjen nadom i radošću – jasan je producent Peter Del Veko. Ili, drugim rečima, ono što nemamo uvek rađa nadu da bi baš to moglo da se ostvari. Ovo je, zapravo, animirani film ne samo za decu, nego i za odrasle, o razumevanju da sa velikim željama često dolaze i veće borbe. Ekipa filma se nada da će tema istrajnosti odjeknuti. – U svetu trenutnog zadovoljstva, mi se često ne bavimo tom borbom. Ali borba je u redu. Boriti se ne znači neuspeh – ističe kreativna direktorka Dženifer Li, koja je pisala i producirala i ovaj film i Frozen.
Zato je Aša savršena heroina za naše vreme. Ona vidi grešku i neće odustati dok se ne ispravi. Ona predstavlja generaciju koja se bori za ono u šta veruje. Volimo likove koji imaju nagon, ali i mane. To je ono što ih čini tako omiljenima svuda na svetu.
Foto: profimedia
Tekst: M.Đ.
