Iako je bila Grkinja, Italijani su bili ti koji su joj dali nadimak Il Divina. Božanstvena. Čast kakvu će gordi majstori klasične muzike u svom hramu, milanskoj La Scali, dati malo kome. Zapravo, nikome više posle Marije Kalas. Samo njoj se priznavalo da je vladala najpoznatijom operskom pozornicom na svetu kao boginja. Sedam godina zaredom, ona je jedinstvenim glasom i načinom izvođenja bila nenadmašna u svim velikim ulogama. Za njene role, Normu, Tosku, Aidu, Violetu iz Travijate, Lučiju od Lamermura, Anu Bolen i Ledi Magbet, kažu da su promenile tok muzičke istorije, a mediteranski temperament i elegancija visokog stila učinile su je prvom slavnom ženom iz sveta opere.
Kada je reditelj Pjer Paolo Pazolini u njoj video glumicu koja bi savršeno odigrala tragičnu junakinju Medeju i na ilmu, opisao je Kalasovu bolje nego iko: – Ona je najsavremenija žena koju poznajem, ali istovremeno u njoj živi žena antike, misteriozna i čarobna, u kojoj besni neverovatan lični sukob.
ŠAMPANJAC I KOKA-KOLA
Ako se načas zanemari opsesija Holivuda muzičkim biograijama (Roketmen, Boemska rapsodija, Areta, Stardast, Elvis i drugi), niko se neće protiviti tome da pogleda još jednu, o neponovljivoj Mariji Kalas. – Nazvan Marija, film će ispričati burnu, lepu i tragičnu priču o životu najveće svetske operske pevačice, koja je ponovo proživljena i ponovo zamišljena tokom njenih poslednjih dana u Parizu 1970-ih – obećao je Pablo Larejn, čileanski reditelj koji se proslavio u ovom žanru.
Njegovom maštom su oživele Žaklina Kenedi u ilmu Džeki i princeza Dajana u filmu Spenser, donevši glumicama Natali Portman i Kristen Stjuart nominacije za Oskara. Za ulogu legendarne dive on sada bira Anđelinu Džoli, tvrdeći da je ona pravi poklon: – Učiniti ovo sa Anđelinom, izuzetno hrabrom i radoznalom umetnicom, fascinantna je prilika – objasnio je reditelj. Holivudska zvezda je uzvratila kompliment tako što je kasting za novu ulogu nazvala prilikom iz sna. – Vrlo ozbiljno shvatam odgovornost za Marijin život i nasleđe. Daću sve što mogu da odgovorim na izazov – obećala je Džoli.
Kada bi želje bile konji, svi bi prosjaci jahali, tako da je pred autorima ilma o Mariji Kalas, posle razmene lepih obéanja, sada poduhvat koji ih može ili proslaviti ili upropastiti. Scenario potpisuje Stiven Najt, pisac poznat, između ostalog, kao koautor kviza Ko želi da postane milioner. Koliko se do sada zna, one ́će obraditi nekoliko emotivnih prekretnica u životu Marije Kalas. Na primer, zloglasne ljubavne veze, poput braka sa italijanskim tajkunom Đovanijem Batistom Meneginijem, i kasnije, sa grčkim brodovlasnikom Aristotelom Onazisom. Navodno ́će biti osvetljena i njena čuvena svađa sa rivalkom Renatom Tebaldi za koju je Kalasova rekla da je porediti njihove glasove isto kao uporediti šampanjac sa koka-kolom.
TAJNE U PISMIMA
Prikazati poslednje dane nečijeg bogatog života znači mnogo séanja i lešbekova, a u slučaju žene koja je obeležila vek, treba pružiti objašnjenje zašto je otišla prerano, u 53. godini života. Više svetlosti na to su bacila njena pisma, prvi put objavljena tek nedavno. Pronašla ih je britanska književnica Lindzi Spens, koja se odrasla uz muziku obožavane sopranistkinje. Tek kada ih je sabrala u knjizi Stvaranje dive, saznalo se koliko je nesrée pratilo Mariju Kalas, i da za to nije bila odgovorna neka nejasna sila, sudbina, zla sréća – naprotiv, trebalo je stíi od imigrantske kolonije u njujorškom Kvinsu do najvéih dvorana sveta, italijanskih, američkih, britanskih, latinoameričkih.
Kalasovu su unesréćili ljudi koji su joj bili najbliži, i njen sopstveni karakter. Majka ju je ucenjivala, suprug Menegini potkradao, a od magnata Onazisa je trpela nasilje, pre nego što ju je napustio zbog Džeki Kenedi. Glas Marije Kalas je bio lek za dušu svih ljudi, ali ona van scene nikada nije upoznala ljubav. Život joj je bio još tragičniji od onog što se do sada znalo, pokazalo je istraživanje koje je Spensova vodila petnaest godina.
Tako je Kalasovoj jedne godine, 1966, sadizam ljubavnika Onazisa umalo došao glave. O tome ne svedoči samo njena prepiska, nego i dnevničke beleške jedne bliske prijateljice, u kojima se detaljno opisuje kako je legendarnu divu Onazis drogirao, uglavnom radi nastranog seksa. – Danas bismo to označili kao silovanje na sastanku – rekla je Spensova. Kalasova se pismom poverila i svojoj sekretarici, gde kaže: Ne bih želela da me (Onazis) nazove i ponovo počne da me muči. U to vreme, još nije uspevala da izleči bol od braka s Meneginijem, i zbog toga je očajavala: – Muž me i dalje gnjavi nakon što mi je opljačkao više od polovine novca, stavljajúi sve na njegovo ime otkako smo se venčali. Bila sam budala što sam mu verovala.
Njegovi biografi se ne bi složili sa ovako teškim optužbama, budúći da je on bio imúćni preduzetnik kada su se upoznali. Imao je pedeset godina, a ona upola manje, i zna se da joj je pomogao da napravi prve korake u karijeri. Godinama kasnije, supruga ga je opisivala kao vašku, žaléći što on prolazi kao milioner iako nema ni prebijene pare. Jedno pismo se odnosi na tadašnjeg rektora muzičke škole Džulijard u Njujorku, oženjenog čoveka koji je okrenuo ceo fakultet protiv nje. Kalasova je tada, početkom sedamdesetih, držala predavanja na prestižnom konzervatorijumu optužila rektora da ju je izbacio odatle jer je odbijala njegova udvaranja. Povodom toga, Kalasova se požalila svom kumu: – Piter Menin se zaljubio u mene. Naravno, pošto nisam isto oséćala prema njemu, on mi je postao neprijatelj. (Porodica pokojnog Menina tvrdi suprotno, da je on pokušao da se oslobodi pažnje kojom ga je slavna pevačica obasipala).
Rođena u Njujorku 1923. kao Marija Ana Sesilija Soija Kalođeropulos, u porodici siromašnih grčkih imigranata, u četrnaestoj godini se obrela u Atini. Tu se majka Lica vratila s decom posle razvoda od supruga Jorgosa. Prepiska koju je kasnije vodila kao Marija Kalas, zaveštana raznim arhivama i do sada neobjavljena, otkrivala je njene najdublje misli. Nova otkríća uključuju istinu o mučnom detinjstvu u Grčkoj. – Kalasova je zamerila svojoj majci, koja je tokom rata radila kao prostitutka, što je pokušala da je podvede nacističkim vojnicima – prepričala je Spensova.
Kasnije je Lica prodavala novinarima priče o svojoj ́ćerki, a nju ucenjivala da drži jezik za zubima, o čemu takođe postoje pisma. – Znaš šta rade bioskopski umetnici skromnog porekla čim se obogate? – pisala je majka ́ćerki. – Prvih mesec dana potroše svoj prvi novac da naprave dom za svoje roditelje i razmaze ih luksuzom. Šta imaš da kažeš, Marija? – pitala ju je majka. Kalas je na to govorila: – Da mi je davno bila prava majka, volela bih je. Ni njen otac, izgleda, nije bio bolji. Poslao joj je pismo, pretvarajúći se da umire u bolnici za siromahe, kako bi i on izvukao novac. U stvari, imao je neko benigno stanje.
Kada je otkrila prevaru, Kalasova se žalila: – Dosta mi je egoizma i ravnodušnosti mojih roditelja prema meni. Ne želim više da imam bilo kakve veze s njima. Nadam se da se novine néće uhvatiti na njihovu priču. Onda ́ću stvarno prokleti trenutak što sam uopšte imala roditelje.
Marija Kalas je umrla 1977. godine u 53. godini. Neobjavljeni materijal daje takođe nov pogled u njene probleme sa zdravljem, ali i na zavisnost od droga. Još od šezdesetih godina, nekoliko puta je gubila glas. Neurolog koji ju je lečio, pre njene smrti, otkrio je za knjigu Stvaranje dive da je primadona patila od neuromišíćnog poreméćaja čiji su simptomi počeli još pre njene tridesete godine života, ali su je lekari odbacili kao ludost.
To takođe objašnjava gubitak njenog pevačkog glasa, što joj je rano prekinulo karijeru. – Smrt Marije Kalas je najpotresnija priča od svih, navodi Lindzi Spens. – Sama u svom stanu u Parizu, oslanjala se na svoju sestru Džeki, sa kojom nikada nije bila bliska, kao i na pratioca Vasoa Devecija, da joj daju sedativ. Njen život je bio pun tragedije, ali sam ja želela da joj vratim glas – zaključila je Lindzi Spens u knjizi o tajnom životu Marije Kalas.
Tekst: Milica Đorđević
Foto: Pofimedia
