.jpg)
ŽIVOT FILIS ŠLAFLI je nadahnuo jednu dobru seriju, koja je prekinuta na najzanimljivijem mestu. Sada, nastavak traže oponenti čuvene antifeministkinje, kao upozorenje za godine koje dolaze.
U vreme kada je Vrhovni sud SAD donosio odluku o legalizaciji abortusa, njegov najljući neprijatelj nije bio muškarac, nego jedna žena. Tih, sedamdesetih godina 20. veka, ona se usprotivila jednakim pravima polova (a kasnije i jednakosti svih vrsta). Tvrdila je da se bori za domaćice i majke iako je tri puta pokušavala da uđe u Kongres, dok je brigu o sopstvenoj porodici prepuštala drugima.
Zalagala se protiv abortusa i seksualnog vaspitanja u školama, a bila uverena da napastvovanje ne postoji ako je žena čedna. Do smrti, u 92. godini, podržavala je Donalda Trampa. Radi njenog ispraćaja, on je 2016. prekinuo predsedničku kampanju i odao počast istinskoj junakinji desnice. Protivnici su je zapamtili drugačije – kao ozloglašenu antifeministkinju, sklonu intrigama i štetnoj propagandi.
Filis Šlali je vraćena u život pre dve godine, putem serije Gospođa Amerika. Uz Kejt Blanšet u naslovnoj ulozi, zvezdani ansambl je portretisao i njene protivnike, poput Glorije Stajnem, Beti Fridan i Širli Čisholm. Uprkos odličnim kritikama i deset nominacija za Emmy, serija je prošle godine odbačena iz trke za Zlatni globus.
Iz nepoznatih razloga je prekinuto i snimanje, koje je stalo oko 1980. godine, sa ulaskom Ronalda Regana u Beloj kući. Sada se traži nastavak filma Gospođa Amerika, i to ne iz štaba konzervativaca, nego od liberala. Jer, priča se zaustavila taman kada je trebalo prikazati kako je Šlalijeva sve snage ulagala u pohod čije se posledice osećaju danas.
Njenim nasleđem se, veruju pojedini analitičari, čak mogu objasniti neki potezi koji vraćaju Ameriku, a posredno i ostatak sveta, u prethodni vek. Na primer, za nedavnu odluku Vrhovnog suda SAD da poništi legalizaciju abortusa, snažno se založila jedna od sudija Ejmi Kani Baret. Kada je svojevremeno Tramp imenovao Baretovu da popuni mesto preminule Rut Bajden Ginsburg u Vrhovnom sudu, feministkinja Glorija Štajnem je upozorila:
– To je kao da je Filis Šlafl postavljena u Vrhovni sud. Mislim, to je ona. To obeshrabruje. Sličnosti su zaista upadljive: obe žene su konzervativke, katolkinje, majke iz velikih porodica sa Srednjeg zapada, propovednice protiv pobačaja, a za tradicionalne rodne uloge. I, obe su za sebe gradile drugačiji život od ideja koje su širile. Muški ambiciozne, uživale su uspešne karijere u javnoj sferi. Imenovanje Baretove se može nazvati trijumfom s onoga sveta, pošto je Filis Šlafl i decenijama vodila krstaški rat protiv Ginsburgove i njenih dostignuća na polju ljudskih prava. – Šlafl i nije mogla da zaustavi Ginsburgovu, ali je utrla put sopstvenoj naslednici – piše pravnica i istoričarka Magdalena Zir u Washington Postu.
UŠEĆERENA ISTINA
Sadašnji sastav Vrhovnog suda mogao bi da zaustavi unapređenje rodne ravnopravnosti u decenijama koje dolaze. Bilo da neko posmatra imenovanje Baretove kao trijumfalno ili tragično finale TV serije, nema sumnje da Ejmi Baret živi u kući koju je izgradila Gospođa Amerika – primećuje Zir.
Rođena 1924. u Sent Luisu, Filis je bila starija od dve ćerke u porodici osiromašenoj tokom velike krize. Kako je otac Džon, mašinovođa, ostao bez posla, majka Odil je kao učiteljica radila od jutra do mraka. Ćerkama je govorila da bi se radije posvetila domu, deci i dobrotvornom radu. Neke biografije navode da je upravo to uticalo na Filis da se kasnije zauzima za domaćice.
Ona je završila studije na Vašingtonskom univerzitetu, a da bi platila školarinu, radila je u fabrici municije. Magistrirala je političke nauke na univerzitetu koji je danas poznat kao Harvard, ali joj karijeru nije donela diploma, nego dobra udaja. U nju se, kada je imala 24. godine, zaljubio petnaest godina stariji Fred Šlafl i, imućni advokat konzervativnih pogleda. Naselili su se u gradu Altonu u Ilinoisu. Filis je posle dve godine rodila prvo dete, zatim još petoro. Dok se prijateljicama hvalila time kako se na venčanju nije zavetovala da će supruga slušati, nego ga samo voleti i poštovati, u javnost je slala sliku poslušne supruge koja je toliko posvećena porodici da je decu odgajala sama, bez vrtića i bebisiterki.
Istina je, međutim, da se u politiku ubacila kada je najstarijem detetu, Džonu, bilo samo godinu i po dana. Republikanci su 1952. tražili od Šlaflija da se kandiduje za Kongres, a pošto je on odbio, ponudu je prihvatila njegova mlada supruga. U kampanji se predstavila kao domaćica koja više od svega drži do hrišćanskog morala, a protivkandidata iz Demokratske stranke napadala da ne shvata opasnosti koje prete od komunizma.
Izbore je izgubila, ali joj je kampanja pomogla da stekne iskustvo u govorništvu i javnim nastupima. Iako je još dva puta izgubila u nameri da postane kongresmenka, političko delovanje je Šlajflijevoj ušlo u krv. S mužem je osnovala fondaciju za borbu protiv komunizma, i je vodila radio-emisiju Probudi se, Ameriko. Ipak, pravu pažnju je privukla knjigom Izbor, a ne eho, populističkim štivom punim teorija zavere i netačnih podataka koje je prodato u tri i po miliona primeraka.
-Ta 1964. godina bila mi je možda najproduktivnija u životu. Vodila sam Udruženje republikanki u Ilinoisu, napisala sam knjigu Izbor, a ne eho i sama je objavila, učestvovala na godišnjoj republikanskoj konvenciji, napisala još jednu knjigu, Grobari. Sve to vreme sam držala govore u kampanji (senatora) Berija Goldvotera, i to je već bio septembar.
U novembru sam se porodila – ispričala je Filis Šlafl za New York Times. Decu je vodila sa sobom na političke skupove i, zajedno sa suprugom, čvrsto im usađivala konzervativne stavove. Čak se nastariji Džon, iako je bio gej, slagao sa majkom u borbi protiv homoseksualnih brakova. Filis je imala poslugu, ali nikad guvernantu, kako je volela da naglasi, pomalo zaobilazeći činjenicu da joj je oko dece u velikoj meri pomagala jedna rođaka. – Nikada nisam ostajala van kuće preko noći. Odvezla bih se, održala govor i vratila se. Katkad sam sa sobom vodila i dete koje sam još dojila. Na skupovima bi se uvek našao neko kome bi bilo draže da pričuva dete ispred sale nego da sluša duge govore – govorila je.
PORODIČNI SENAT
Deca Šlalijevih i danas pamte porodične večere koje su se posluživale tačno u 18 sati. Tada bi se oko svečane trpeze svi okupili da raspravljaju o događajima toga dana i uživaju u jelu, posebno u desertima za koje je Filis bila majstor. Za jednom takvom večerom ona je obavestila supruga da namerava da završi i pravo. Iako se Fred isprva kolebao, ona je diplomirala na Vašingtonskom univerzitetu u 53. godini, potom položila pravosudni ispit.
Čak i oni koji se nikako nisu slagali s njom morali su da joj odaju priznanje. – Šlali je izrazito slobodna žena. Kad nešto naumi, to i napravi, a to je za mene žensko oslobođenje – rekla je Karen Dekrou, predsednica Nacionalne organizacije za žene. Uvek s besprekornom frizurom i nizom bisera, Filis je do kraja ostala verna svojim političkim i moralnim nazorima. A širila ih je u hiljadama živih i radijskih nastupa, bezbrojnim kolumnama i u dvadesetak knjiga.
Nastavila je s aktivizmom i posle smrti supruga 1993, puna ponosa na to što se oduprla feminističkim idejama i uspela da zaustavi Amandman o jednakosti žena. Posvećenost i neverovatna energija ove žene neobično je slična biografijama njenih protivnica. Ipak, zasluge za poboljšanje položaja žena krajem 20. veka, Filis Šlali uopšte nije pripisivala ni feminizmu ni sebi, nego naučnicima koji su izumeli mašine za veš, jednokratne pelene, smrznutu hranu i slična pomagala.
– Feminizam je promenio način mišljenja i kod žena i kod muškaraca, ali problem je u tome što nije promenio stavove beba – govorila je. U poslednjoj, devetoj epizodi serije Gospođa Amerika, pod naslovom Regan, kandidat republikanaca ulazi u Belu kuću. Pokret ERA nikada nije uspeo da progura Amandman o jednakim pravima u američki ustav, što se pripisuje Šlalijevoj, koja je s puno žara vodila misiju pod sloganom Stop ERA. Uprkos tome što je doprinela pobedi Ronalda Regana, ona ostaje bez željene pozicije u njegovom kabinetu. Iako izgleda da nije pobedila, poslednja epizoda pokazuje kako je krstaški rat Filis Šlali zasadio seme koje je izraslo u Republikansku stranku pod Trampom.
Foto: Profimedia
Tekst: Milica Đorđević
