Zavoleli smo ga kao Elvisa ali ko je ustvari Ostin Batler?

Svetska kinematograija je bogatija za još jednu biografiju Elvisa Prislija, što baksuznu brojku od trinaest smešta u bezbednih četrnaest. Film Elvis je izašao na 45. godišnjicu od smrti kralja rokenrola. Osim ove dve činjenice, šta ga još odvaja od ostalih?

– Da li si spreman da poletiš? – čuje se pitanje u novom ostvarenju Baza Lurmana. Sredina je pedesetih godina 20. veka, a lovac na talente Tom Parker, bivši pukovnik i prikriveni psihopata, sedi na seoskom sajmu u Misisipiju pored stidljivog nikogovića po imenu Elvis Prisli. Želi da zna samo jedno, da li će njegov novi štićenik po svaku cenu ići za slavom. – Da, gospodine, spreman sam da poletim – odgovara mladić devojačke lepote. Pošto je ugovor sa đavolom sklopljen, počinje vožnja na vašarskom točku. U stvarnom životu, ista scena se odigrava sa Ostinom Batlerom, koji igra Elvisa.

ŠARM NIJE DOVOLJAN

Pre tri godine, kada je dobio ulogu, pobedivši Harija Stajlsa i Ensela Elgorta, i njega je Holivud smatrao nikogovićem. Jer, veliki budžet Elvisa je tražio dinamo od čoveka, nekoga ko ume da peva, vrti kukovima i seje harizmu kao original. Batlerovo iskustvo je bilo bliže tinejdžerskim TV emisijama, a ličnost previše povučena za glumca.

Onda je počelo snimanje u Australiji, a do medija doprle su glasine da je ovaj visoki tip dubokog glasa možda pun pogodak. Kada su film videli insajderi, mnogi su uporedili 30-godišnjeg Batlera sa mladim Bredom Pitom. Elvisova supruga Prisila je takođe pohvalila njegov nastup napisavši Vau! na Fejsbuku, a njihova ćerka Liza Mari izjavila je: – Ako Ostin Batler ne osvoji Oskara, poješću sopstvenu nogu. (Prislijevi nisu imali nikakvu ulogu u stvaranju filma).

U prevodu, Holivud je presudio: Batler sedi na ivici superzvezde. Tom Henks, Leonardo Dikaprio i Denzel Vašington dele Batleru savete i lobiraju u njegovo ime. Pozvan je da igra u nastavku filma Dina, a Henks i Stiven Spilberg mu daju glavnu ulogu u ratnoj sagi Gospodari vazduha. – Taj trenutak spreman sam da poletim upravo se dešava Ostinu – potvrdio je Baz Lurman. – Čim smo izašli na crveni tepih, usledilo je oduševljenje fanova. To nije bilo obično vrištanje. Taj zvuk sam čuo samo jednom ranije. Bio sam sa mladim glumcem koji se zvao Leo – rekao je režiser, misleći na Dikaprija, pre Titanika, u svojoj ekranizaciji Romea i Julije. Tako je, ako se pita Holivud. 

Niko, međutim, nije pitao samog glumca šta hoće. – Trudim se da naučim kako se snaći kada izgubiš privatnost. Može biti zaista neprijatno – kaže Ostin u razgovoru za New York Times i objašnjava: bio je toliko stidljiv kao dete da bi u restoranu rekao majci šta želi da jede, a onda bi ona prenela konobaru. – I dalje sam veoma stidljiv – otkriva Batler. Ovu crtu karaktera je pomalo porekao, pričajući anegdote sa snimanja filma Elvis. 

Skoro sve što čujete u filmu sam je otpevao, a najteže mu je pala rekonstrukcija Elvisovog povratka na scenu 1968. godine. Od Batlera se zahtevalo ne samo da otpeva Hound Dog i Jailhouse Rock, nego i da harizmom stvarno baci publiku u trans. – Dlanovi su mi se preznojili i tresao sam se jer je ovo bio ključni trenutak u Elvisovoj karijeri, a osećao sam da je i u mojoj. 

Ali, onda su se upalile kamere – ispričao je on. Šarm i dobar izgled mu ne manjka, samo što to u Holivudu garantuje tek blesak slave. Za više, potreban je talenat. (Setimo se samo Zaka Efrona kome su takođe proricali titulu Pitovog naslednika, a nije jedini). Batler još mora da se kreće klizavim slalomima filmske industrije pre nego što se pridruži kolegama poput Roberta Patinsona i Timotija Šalameta.

 – Sama slava me ne zanima – ističe Batler. – Ali želim da radim sa velikim umetnicima i da ispričam priče koje ja želim. Pretpostavljam da određeni nivo slave, uprkos nedostacima, daje tu slobodu, ali – da li dobro uvek morate da uzimate u paketu s lošim? – pita se Batler. Oprezan je s pravom.

Iako su producenti potrošili deset godina i oko sto pedeset miliona dolara na Elvisa, jednom riziku ne mogu da doskoče. Publika starija od šezdeset godina možda pamti zašto je legendarni pevač dobio nadimak Kralj, ali oni nisu publika koja puni blagajne. Skoro pola veka od odlaska, Elvis Prisli je mlađim generacijama tek poster na zidu. Njegov muzički sjaj se rastopio u moru imitatora i jeftinih kolekcionarskih predmeta na veb pijacama. Čini se da je najživlji u parodijama za teoretičare zavere, koji i dalje veruju da je Elvis živ.

To je ono o čemu razmišlja njegova najnovija inkarnacija. – Želim, naravno, da svi vole film. Ali, pritisak koji sam osećao jeste to da vratim pravdu za Elvisa, tako što ću predstaviti čoveka od krvi i mesa. Dodati ponešto njegovoj zaostavštini, i možda, nadamo se, čak vratiti ponešto od njegovog nasleđa – objašnjava Batler šta mu je cilj.

POMOĆ OD MAJSTORA

Kada je video poziv za kasting, mladi glumac je hteo da pokaže kako dobro peva. Snimio je sebe kako peva Love Me Tender. Pošto je odgledao video, osećao se kao u muzeju voštanih figura, kaže. Onda je u snu video voljenu majku koja je umrla kada je imao dvadeset tri godine i setio se da je i Elvis izgubio majku u tim godinama. Seo je za klavir i zapevao stihove čuvene Unchained Melody, ali na način na koji niko drugi nije: O, ljubavi moja, moja draga, žudim za tvojim dodirom toliko dugo, a vreme sporo prolazi.

– Umesto da pevam svojoj devojci, otpevao sam je svojoj majci – objasnio je Batler. Nekoliko dana kasnije, reditelj ga je doveo iz Los Anđelesa u Njujork. – Od trenutka kada je ušao, bio je duhovit, produhovljen, ljubazan. Ukratko, briljantan – rekao je Lurman. Ipak, to nije bilo dovoljno da mu da ulogu. Batler je morao da uživo izvede Elvisove hitove Suspicious Minds, Don’t Be Cruel i Heartbreak Hotel, a onda pročita nekoliko rečenica iz scenarija. – Takođe je imao savršen južnjački akcenat. Pitao sam saradnika: Iz kojeg je on grada u Teksasu? Rečeno mi je: O, ne, on je iz Anahajma – seća se reditelj.

Batler je, dakle, odrastao blizu Diznilenda. Sam je naučio da svira gitaru i klavir, a za glumu je išao na časove,
želeći da bude novi Džejms Din ili Marlon Brando. Sve do 2018. dobijao je uloge u omladinskim i ponekom indi filmu, a onda ga je video Denzel Vošington u jednoj brodvejskog predstavi.

Otprilike u isto vreme, Batler je dobio malu, ali zapaženu ulogu u filmu Kventina Tarantina Bilo jednom u Holivudu. Igrao je Teksa Votsona, Mensonovog sledbenika. Vošington ga nije zaboravio. Pomogao je Lurmanu da prihvati rizik sa anonimusom, iako ga nije ni poznavao.

A kada je dobio ulogu, Batler joj se posvetio do kraja. Istražio je sve o Elvisu, odslušao sve pesme, naučio da okreće kukove na Elvisov jedinstven način i otkrio da je tajna, zapravo, u kolenima. Oblepio je stan Elvisovim slikama i citatima, a sve to iz jednog razloga: plašio se da ga ne proglase za prevaranta. – Potom mi je strah postao prijatan do te mere da sam mogao da kažem: Vidim te, strah, i nećeš me zaustaviti – zaključuje Ostin Batler, čovek koji je Elvisa vratio u život.

Foto: Profimedia

Tekst: Milica Đorđević