Jedan od najiščekivanijih filmova na predstojećem, pedesetom Festu, jeste ostvarenje Dušana MIlića, “Mrak”, koje je nedavno prikazano na Filmskom festivalu u Trstu, gde je osvojilo nagradu publike. U psihološkom trileru o devojčici Milici, koja sa porodicom živi na Kosovu, u sablasnoj kući blizu šume sa mamom i dedom – nakon što su joj otac i ujak nestali, jednu od glavnih uloga igra Danica Ćurčić, glumačka zvezda u Danskoj, srpskog porekla koju ćemo, kao gošću Festa, uskoro videti u Beogradu.
Iako ne dolazi često, Danica uvek rado boravi u gradu u kojem je rođena 1985. i odakle se, nakon godinu dana, sa tatom Mihajlom, dugogodišnjim novinarom i urednikom programa 202 Radio Beograda, i mamom, spisateljicom Vesnom Bjelić Čurčić, preselila u Kopenhagen, gde je njen otac dobio posao u ambasadi. Iako su prvobitno planirali da se vrate za Srbiju, počeo je rat i porodica je odlučila da, u želji za boljim životom, ostane u Danskoj. Milicini roditelji otvorili su turističku agenciju, a ona je dobila mlađeg brata i uskoro krenula u školu. Zanimljivo je da interesovanje za glumu nije pokazivala od malih nogu, to se desilo mnogo kasnije – sa njenih 18 godina.
– Upisala sam školu za film i medije jer sam prvo htela da radim dokumentarce. Onda sam, sa 18, otišla u Kaliforniju, kod svog tadašnjeg dečka, moje velike prve ljubavi, koji je živeo preko puta škole za fizičku glumu i rekla: “Hoću ovo da probam”. U toj školi su mi se potpuno otvorile oči za glumu i tu sam ostala godinu dana. Vratila sam se u Kopenhagen da probam da upišem glumu u Nacionalnoj školi za dramske umetnosti, ispričala je u jednom intervjuu.
U periodu od 2008. do 2012. usavršavala se u Nacionalnoj školi za dramske umetnosti (Den Danske Scenekunstskole), a već na trećoj godini fakulteta Kraljevsko pozorište joj je ponudilo ulogu u eksperimentalnoj predstavi “Lulu”, gde je igrala tri uloge – kralja Lira, Otela I Hamleta, za šta je oduševila kritiku i publiku. Nakon diplomiranja, ponuđeno joj je mesto u stalnom ansamblu Kraljevskog pozorišta, čiji je član ostala do danas. Pri jednoj poseti Srbiji ispričala je da od glume u Danskoj može vrlo lepo da se živi.
– Čak i ako igrate samo u pozorištu možete vrlo dobro da živite. Mislim da nigde van Skandinavije to nije moguće. Srećna sam što sam deo takvog društvenog sistema, ali i deo danske kinematografije koja je vrlo popularna u svetu, ispričala Danica koja, više nego u pozorištu, poslednjih godina intenzivno igra na filmu i u serijama.
Na malim ekranima debitovala je 2011. ulogom u seriji “Nordlicht – Mörder ohne Reue” (Ubice bez kajanja), ali ubrzo kreće intenzivno da snima i filmove, za koje dobija nacionalna, ali i internacionalna priznanja. 2017. u Danskoj je emitovana Netfliksova serija “The Mist”, po noveli Stivena Kinga, u kojoj igra jednu od glavnih uloga, a iste godine pojavio se i film “Darling“, u kome igra glavnu ulogu – plesačicu koja se nalazi na prekretnici života. Pozajmljuje glas za kratki animirani film “Fjer”, daje glas Piksarovom animiranom filmu “Big Hero 6“, pa igra u kriminalističkoj mini-seriji “Kriger”, zajedno sa rođenim bratom Ognjenom koji se bavi glumom i režijom.
Sledi uloga glavne junakinje u komediji “Mødregruppen”, a onda i hit film Sa Stelanom Skarsgardom i Tobijasom Santelmanom “Out Stealing Horses“. Sledi i serija koja je bila veliki hit u Srbiji, “The Chestnut Man” danskog scenariste i pisca Sørena Sveistrupa, triler o serijskom ubici koji pored svojih žrtava ostavlja lutku od kestena, gde takođe igra glavnu ulogu. Iza sebe ima mnogo nagrada, a jedna od prvih je ona na Berlinskom filmskom festivalu, kada je proglašena za jednu od deset mladih zvezda evropskog fima, zajedno sa Nikolom Rakočevićem.
Priznaje da je joj je u glumi pomoglo to što u sebi nosi balkanski temperament.
– Ja sam mešavina svega i svačega i srećna sam što sam deo dve tako različite kulture. Odrastanje u Danskoj nudi divne mogućnosti, obrazovanje, putovanja, visok životni standard, ali je kultura zatvorenija, ljudi su privatniji nego ovde. Teško je reći šta je meni bliže. U Danskoj se ponekad osetim kao prava Srpkinja, a ovde kao Dankinja. Mnogi me pitaju kako balkanski koreni utiču na moju glumu. Ne umem da im odgovorim. Sve je to pomešano i teško je razlučiti, ali to me i čini ovakvom kakva sam, objasnila je.
Dok su preko nedelje bili u danskoj školi, Danica i brat su vikendom išli u srpsku, pa danas, pored danskog, tečno govore i srpski i engleski. Danica govori i španski, a ume da se sporazumeva na ruskom i francuskom. Svira klavir i harmoniku.
Tekst: Jelena M.
Fotografije: Profimedia, Instagram
