Ono o čemu maštamo nas najviše i progoni.
Ima li išta gore od neispunjene želje?
To upravo pokušava da nam otkrije serija “Sex/Life” posle čijih 10 epizoda shvatamo da se naša životna i moralna shvatanja uopšte ne poklapaju. Kada smo bile tinejdžerke koje su mislile da to osećanje strasti koje je tada strujalo nama nestane kada odrastemo, lako smo osudile Anu Karenjinu što je ostavila sve da bi ispunila svoje snove. Čak i kao feministkinje, mi težimo tome da osudimo njene postupke, jer kada imaš dete, nisi više sebi na prvom mestu. Okej, 20 godina kasnije, slažemo se da to nije uradila na najbolji način, ali činjenica da je to uradila? Više nam se ne gadi.
Seriju pod imenom “Sex/Life” ukoliko se ne udubimo dovoljno u znakove interpukcije, možemo olako da prevedemo kao “seksualni život”. Ali zapravo, pravilan prevod je “Seks ili život”. To je upravo pitanje koje junakinja ove serije postavlja sebi iz epizode u epizodu. Ne samo seks, već i sve što on sa sobom donosi. Strast koja nam hrani dušu, slobodu koju ne kvari božanski osećaj pripadanja, uzbuđenje i na kraju svega, ljubav koja često prati ove osećaje.
Da možemo sad da se vratimo u prošlost, tinejdžerki u nama bismo poručili sledeće: Ne, sva ta osećanja ne umiru kada odrastemo. Štaviše, mnogo su zrelija, pa samim tim i intezivnija. Ne znam da li im treba odoleti ili odupreti, ali jedno je jasno- praznina koja nam ostane kada izaberemo život umesto seksa je razarajuća.
U svakoj rečenici glavne junakinje koja se bori da ne krene putem kojim njeno srce (I telo) žele da idu mi osećamo nesreću i nezadovoljstvo kojim možemo da opravdamo sve njene postupke sem jednog – da ne uradi ništa.
Možda vam se ovo čini previše širokog shvatanja, ali pogledajte seriju. Razumećete i nju i Anu Karenjinu i deo sebe kog se najviše stidite.
To je ustvari “najljudskiji” deo vas.
Ana, sve ti je oprošteno.
Tekst: Tamara Mladenović
Fotografije: Instagram
