Sa zlatnim perlama u pletenicama boje uglja, Elizabet Tejlor je trajno urezala lik Kleopatre u svest modernog čoveka. Danas, pola veka kasnije, ponovo jedna glumica skreće pažnju na legendarnu vladarku Egipta. Pošto je rešila da se ne zaustavi na fizičkom izgledu nego da promeni čitavu viziju o njoj, ljubitelji ni glumice ni kraljice nisu oduševljeni idejom.
Gal Gadot, 35-godišnja Izraelka poznata po ulozi Čudesne žene, objavila je nastavak saradnje sa režiserkom Peti Dženkins i zajedno sa scenaristkinjom Letom Kalogridis obećava: pokazaće Kleopatru kakvu do sada nismo videli. Kako objašnjava glumica, dopustiće joj “da prvi put sama ispriča svoju priču”. Hrabar korak, ako se zna da je tragična faraonka postala omiljena figura pop kulture zahvaljujući mitu koji su o njoj gradili muškarci. Tokom dva milenijuma, Kleopatra je osvojila najpre pisce, od antičkih do Šekspira i Bernarda Šoa. U međuvremenu je postala muza likovnim majstorima. Tako je holivudski spektakl iz 1963. sa Tejlorovom i Ričardom Bartonom samo zaokružio mitomanski proces. Ekipu novog filma čine žene, i one tvrde da će ispraviti nepravdu. Da bi im to pošlo za rukom, moraće da se okrenu istoriji. A tada nastaju nevolje.
Stvarne činjenice o čuvenoj faraonki su i dan-danas oskudne, slažu se istoričari. Lik Kleopatre stvarali su svi drugi osim njih. Umetnici su pukotine popunjavali maštom, hroničari se vodili trenutnim političkim interesima. Svi zajedno su se, naravno, upleli i u mrežu nasleđenih mitova. Kleopatra kakvu danas zamišljamo – fatalna lepotica, mudra zavodnica i ponosna vladarka koja odlazi u smrt ujedom kraljevske kobre – pokazuje se kao plod fikcije, a ne arheoloških nalaza.
Zna se da je imala posla s nekoliko poznatih muškaraca svog doba. Venčala se sa rođenim bratom, potom bila ljubavnica dvojice vladara Rimskog carstva, prvo Cezara, pa njegovog generala i naslednika Marka Antonija. Izgleda da se u svim slučajevima pre radilo o politici nego o romansama budući da je Egipat je bio vazal Rima. Šekspir je bio taj koji je njenu vezu sa članom rimskog trijumvirata pretvorio u “slepu strast”. Još kada je tragediju “Antonije i Kleopatra” dramatično začinio samoubistvom kraljice od zmijskog otrova, legenda je rođena. Od premijere komada 1606, prenosiće se u narednim vekovima gotovo kao nepobitna istina.
Slikare i vajare su dugo privlačile priče o Kleopatri i dvojici moćnih Rimljana. Njihova dela su postala ogledalo poželjne žene u raznim razdobiljima. Pošto je izgubila mračno i opasno lice, egipatska kraljica se često iznova stvarala kao nežna, izuzetno beloputa gospođa. Ponekad čak plavokosa! Na poznatoj slici Đovanija Batiste Tiepola, vidimo je u haljini i sa frizurom sa evropskih dvorova 18. veka, dok joj Antonije kurtoazno ljubi ruku. Rasna mimoilaženja sa istorijskom kraljicom su zaboravljena, pa Egipćanka poprima merila evropske lepote. Aristokratkinje na naručenim portretima poziraju kao Kleopatra, a umetnici se okreću novim pričama. Na platnu Žan-Leona Žeroma iz 1866, prikazan je prizor koji će se, tačno vek kasnije, proslaviti u holivudskom spektaklu: mlada, harizmatična vladarka tajno se uvlači u Cezarov dvor umotana u tepih, koji mu robovi predaju kao poklon iz Egipta.
Većina fantastičnih anegdota može se pratiti do zapisa Plutarha, koji je živeo stotinak godina posle Kleopatre. U tekstu “Život Antonija” grčki istoričar opisuje je kao vođu velikog intelekta. Njena lepota nije izuzetna, piše Plutarh, ali su privlačnost i šarm imali „najveći uticaj“ na rimskog generala, koji se, navodno zbog nje, okrenuo protiv cara u Rimu. Konačno, eto Kleopatre u istoimenom filmu koji je podstakao najpopularnije vizije – ona je zavodljiva sirena, seks koji hoda. Ili se mazno proteže na orijentalnom ležaju čak i onda kada vodi teške pregovore. Zaštitni znak joj je šminka iz 60-tih godina: oči snažno istaknute crnim ajlanerom i bogate naslage kraljevsko plave senke. Ovde već ima istorijske istine. Drevni dokumenti dokazuju da su Egipćani verovali da bogovi nude zaštitu onima koji se šminkaju.
Holivudska faraonka nije daleko od nadzemaljskog ideala. Otvorila nam je apetit za vrhunskim glamurom i dekadencijom, ali je u isto vreme poništila složenost Kleopatrine ličnosti. Politika dva moćna carstva, od kojih jedno vodi neustrašiva žena, postaje više dekor nego cilj priče. Umetnička vizija se na kraju vezala za pompeznu tragiku njene smrti (zbog ljubavi i ratnog poraza), umesto za njene sposobnosti i doprinose kao žene vladara.
Kleopatra je postala moćni lik pop kulture, ali se o njoj i dalje neverovatno malo zna. Zato je vest da će je igrati Gal Gadot uzbunila internetsku zajednicu. Prvi ogorčeni komentatori su zamerili glumici da je – suviše bela.
– Zar nisu mogli da nađu neku Egipćanku – pitaju se mnogi. Drugima je uloga faraonke stvar nacionalnog ponosa. – Koji holivudski glupan smatra da bi bilo dobro uzeti Izraelku za Kleopatru, umesto očaravajuće arapske glumice Nadin Nadžim? – piše jedna mlada egipatska aktivistkinja. Uzalud, izgleda, Kleopatrina biografkinja Stejsi Šif putem TV emisija razglašava da je čuvena kraljica “bila Egipćanka koliko i Elizabet Tejlor“. Kleopatrina dinastija potiče iz Makedonije, domovine Aleksandra Velikog, koji je osvojio Egipat u 4. veku pre nove ere. Njegov general, Ptolomej, zauzeo je Aleksandriju i proglasio se faraonom. Potomci su mu tamo vladali naredna tri veka, a Kleopatra je poslednja u nizu.
Veći problem od boje kože je to što je glumica lepa. Jeste Kleopatru rimski istoričar Kasije Dio proglasio „ženom nenadmašne lepote”, ali je nikada nije video. Rođen je dva veka posle njene smrti. U građanskom ratu Rimljana za vlast, Kleopatra je stala na stranu Antonija. Taj savez ih je oboje uništio. Izveštaji koji su sačuvani uglavnom potiču od rimskih istoričara, a oni su pisali u slavu svoje države. Diju je odgovaralo da davno preminulu kraljicu prikaže kao lepoticu, jer se to uklapalo u predstavu “izdajnika” Rima. Antonije kao seksualni rob egzotične zavodnice bio je idealan primer. Ali, što su arheolozi bliži zapisima njenih savremenika, tako je i ideja o njenoj lepoti sve slabija. Na novčićima koje je kovala, Kleopatra je ugravirana sa velikim nosom i šiljatom bradom. Daleko od ideala lepote danas, i u bilo koje vreme. Njena privlačnost je, baš kao što je napisao Plutarh, delovala samo na Rimljane, i ležala je najviše u tome što je jedna žena držala ključeve Egipta.
U rasprave na društvenim mrežama uključila se egipatska istoričarka Sofija Aziz. Nju najmanje brine kasting. – Kao egiptologa, više me zanima tačnost sadržaja. Nadam se da je Kleopatra prikazana autentično i da to nije još jedan film usredsređen na muškarce u njenom životu – tvitovala je Aziz.
Ako Gal Gadot i njen tim nastoje da sruše popularni mit tako što će stvoriti objektivan prikaz Kleopatrinog života, onda će to biti vrlo kratak film. Umetnička istina nije isto što istorijska, niti bi to trebala da bude. Nije bez razloga baš ta kraljica ušla u mit, u njemu obogatila svoju ličnost i postala opšte dobro svetske kulture. Ukoliko se novi film o njoj bude bavio ljudskim vrednostima, prevashodno onima koje nadilaze granice vremena, prostora i nacije, sasvim je svejedno odakle potiče glumica koja je tumači, da li je crnka, crvenokosa ili plavuša, ili kojim će jezikom govoriti. Delo se prepoznaje kao umetničko tek ako kod publike rodi ista ona osećanja koja su se javila umetniku dok ga je stvarao. Egipatska istoričarka je u pravu utoliko što traži promenu ugla iz kojeg se posmatra “nova” Kleopatra. Drugačiji pogled na poznati fenomen je najdublja suština umetnosti. Stoga je možda najbolji odgovor na sve kritike dala sama glavna glumica kada su je pitali zašto želi da igra novu Kleopatru: – Bilo mi je važno da svetu donesem nešto dobro i da prikažem lik koji je važan – izjavila je Gal Gadot.
Tekst: Milica Đorđević
Foto: Profimedia
