Glumac, novinar, sportista, suprug, otac, filantrop. Hju Džekmen je briljantan u svakoj životnoj ulozi koju je za sebe odabrao.
Zove se Hju Džekmen. Ima pedeset godina i svetsku slavu. Šta je to što voljenog holivudskog glumca, diplomiranog novinara, po osnovnom zanimanju, čini posebnim? On nema specifične navike, nije ekscentričan, ne uživa status introvertnog, nedokučivog umetnika. Iza sebe ima samo uloge, ne i incidente koji podižu interesovanje za život zvezda. Zapravo, on se uopšte ne ponaša kao zvezda. Posebnost Hju Džekmena leži u njegovom životnom stilu i sistemu vrednosti. Kada se uzmu u obzir njegov odnos prema sopstvenoj popularnosti, ponašanje u javnosti i privatni život, glumac koji se proslavio ulogoma u akcionim filmovima i mjuziklima (prilično neobična kombinacija) potpuni je antipod profilu holivudskog superstara.
Veran jednoj ženi
Činjenica da je perfektno građen i posvećen sportu, paparaci ga najčešće love na talasima ili u teretani, mada neretko i sam objavljuje snimke svojih treninga (ne tendenciozno kao Mark Valberg) jedino je što ga, na prvi pogled, spaja sa kolegama. Ali, i ta veza je labava budući da je većina savremenih muškaraca odavno prihvatila kult tela kao nešto što se podrazumeva. To odavno nije privilegija odabranih ili povlašćenih.
– Osoba sam koja voli takmičenja, pogotovo volim, da pobeđujem – kaže u jednom od intervjua i dodaje: Obožavam hranu. Da nisam glumac, verovatno ne bih bio u ovako dobroj fizičkoj formi. Hju Džekmen je spreman da otvoreno govori o svemu, a ono što je kod njega najprivlačnije zapravo je jednostavnost. Jednostavnost u pristupu životu i očekivanjima od njega. Važi za jednog od najpostojanijih muškaraca koji su ikada dobili bilo kakvu poziciju u fabrici snova i imali priliku da osete njenu zavodljivu moć. Ovaj rođeni Australijanac je od 1996. godine u braku sa Deborrom-Lee Furness koja je takođe glumica i producent. Dvadeset pet godina ova veza dvoje ljudi koji dele istu profesiju, a pritom nisu podjednako uspešni u njoj, ljudi koji se suočavaju sa svime što podrazumeva i nosi status planetarno poznatih ličnosti, traje. Sudeći po načinu na koji govore jedno o drugom, načinu na koji provode zajedničko vreme, a da to paparaci uspeju da snime, Hju i Debora podsećaju na srećni, zadovoljni par iz komšiluka. Ne na ljude čija imena na dnevnom nivou ukucava u pretraživač na desetine hiljada korisnika Google-a. Hju je veran, postojan muškarac, porodičan čovek koji je baš u načinu na koji živi pronašao sreću, pritom potpuno nezainteresovan da promoviše svoju privatnost i preporučuje je kao sliku ostvarenosti ostatku sveta. Otac je dvoje dece, sina i ćerke, a odnos koji je sa njima izgradio smatra najvažnijim životnim postignućem. Važno je znati – Hju i Debora su roditelji usvojene dece.
Posvećen drugima
Pravljenje pompe oko sopstvene privatnosti ne bi ni išla uz muškarca koji kroz Njujork vozi rentirani bicikl, obično u društvu supruge, i ima strpljenja za apsolutno svakog ko na ulicama Menhetna poželi da porazgovara sa njim. – Volim da pravim šale na svoj račun. Sigurno sam tri godine zarađivao kao klovn na dečjim žurkama – kaže glumac koji je uprkos tome što je dodirnuo slavu u punom smislu reči, potpuno imun na sujetu. Bio je sjajan i kao Volverin i kao Žan Valžan u Jadnicima. – Ja sam glumac koji veruje da svi imamo okidače za razne emocije. Nije ih uvek lako pronaći, ali tu su – objašnjava, analizirajući svoje uloge.
Hju Džekmen je jedan od najvećih filantropa među filmskim superstarovima. Dugogodišnji je zagovornik mikrokredita – malih zajmova koji bi bili omogućeni preduzetnicima u siromašnim zemljama. Veliki je podržavalac Muhameda Junusa, ekonomiste i bankara koji je 2006. godine dobio Nobelovu nagradu baš kao pionir strategije mikro-kredita. Na svom Twiter nalogu (13,9 miliona pratilaca) objavljuje podatke o svojim humanitarnim projektima i donacijama različitim neprofitnim organizacijama. – Uključen je u Globalni projekat siromaštva, o čemu je snimio i dokumentarni film. Zainteresovan je za sve akcije koje se tiču globalnog zagrevanja i pokretač je fondacija za pomoć bolesnima (Institut za presađivanje koštane srži u Australiji, prevencija i lečenje AIDS-a).To je samo deo njegovih društveno angažovanih aktivnosti. n
Citati vredni pamćenja
Iz Džekmenovih intervjua izdvojili smo misli koje najjasnije ilustruju njegovu životnu filozofiju:
“Kako stariš imaš sve više razumevanja prema svojim roditeljima. Danas sa njima imam dobar odnos.”
“Svako ko je radio mjuzikl zna: bilo da plešeš ili ne, to je fizički veoma težak posao.”
“Ali u drugom svetu, nekom drugom životu, verovatno odrastajući u nekoj drugoj državi, bio bih bolji plesač.”
“Srećan sam jer imam i sina i ćerku, jer sa svakim detetom imam različitu vezu.”
“Imam sjajan brak. Za razliku od mnogih veza koji su monotone, svaki dan se zaljubljujemo sve više. To je divna stvar koja svima može da se dogodi.”
“Već dugo sanjam da glumim u filmskom mjuziklu. Iz nekog razloga nikad nisam mislio da će Jadnici biti mogući.”
“Nekada zajedno sa likom morate da zađete u emocije koje ne želite, ali ste to dužni samoj priči. To je vaš glumački zadatak.”
“U životu dođete do tačke kada morate prestati da krivite druge ljude za vaša osećanja ili nesreće koje su vas zadesile. Ne možete da idete kroz život stalno se pitajući šta bi bilo kad bi bilo.”
“Za mene je miris sveže skuvane kafe jedan od najboljih životnih pronalazaka.”
“Kada stignem kući, moja ćerka dotrči do vrata i zagrli me jako, i sve što se desilo tog dana jednostavno nestane.”
“Moja supruga je uvek u pravu. Vrlo jednostavno. Mislim da ću to istetovirati na svom čelu.”
“Nikad nisam želeo da sam van scene duže od pet godina. Ne mora da bude u pitanju mjuzikl, mnogo je i predstava.”
“Uvek sam mislio da ukoliko ne prebrodite strah, njegov duh vas nikad ne napušta. On umanjuje ljude”.
Photo: Profimedia
