U svetu punom šarmantnih iluzija i nepopravljivih klišea, Nikol Kidman je uvek bila zagonetka upakovana u krhki, sjajni omot. Već dugo vremena njeno ime je sinonim za sve što je neuhvatljivo i intenzivno u svetu glume. Kao što je pokazala u rimejku filma Stepfordske supruge iz 2004. godine, gde je igrala i vatrenu crvenokosu TV izvršiteljicu i njenu uticajnu, platinastoplavu dvojnicu, Kidman je ovladala veštinom da bude sve i ništa – da bude fascinantno neodređena i zarazno neuhvatljiva.
U tom filmu, priča je poznata: žena koja je doživela krah u profesionalnom životu, pronašla je azil u pastelnom gradiću u Konektikatu. Tamo, otkriva se mračna tajna – muškarci su robotizovali svoje žene. Mužu glavne junakinje ponuđena je prilika da i on postane deo ovog distopijskog pakta, ali on odustaje, ostavljajući svoju ženu, koju igra Kidmanova, koja nam otkriva da se ispod površinske lepote krije strateški um u svetu u kojem su svi ostali pretvoreni u mehaničke lutke.
Za poslednjih deset godina, otkako je osvojila Emmy prizanjeza ulogu u HBO-ovoj seriji “Nevine laži” Nikol je koketirala između dve uloge – umetnice i zvezde, s neviđenom lakoćom. I ova godina u njenom životu nije nimalo drugačij. Nedavno je osvojila nagradu za najbolju glumicu na Venecijanskom filmskom festivalu za hrabru izvedbu u erotskom trileru Babygirl. Publika koja je prisustvovala premijeri filma hipnotisano je gledala kako se neonska svetla prelamaju ekranom, na kome je bila – ona. Neodoljiva privlačnost njenog lika u ovom filmu opčinila je sve, uznemirijuća, a opet neodoljiva. Nikol Kidman nije samo glumica, ona je alhemičarka koja svoje uloge pretvara u sirove doživljaje o kojima se razmišlja dugo nakon što se odjavna špica završi. Ovaj film samo je još jedan dokaz njenog majstorstva i sposobnosti da se transformiše u bilo koji lik, bez obzira na kompleksnost ili emocionalni teret.
Film Babygirl je mračan i senzualan, ali se Nikol kreće kroz ovaj narativ kao sirena koja vuče publiku dublje u mračne vode ljudske psihe. Njena gluma nije samo u izrazu lica ili tonu glasa, suština je u njenom biću koje prožima svaki kadar. Kritičari često govore o sposobnosti Kidmanove da balansira između ranjivosti i snage, a ova dualnost je izražena do savršenstva u ovom ostvarenju. Ona se igra sa publikom, vodi je na putovanje kroz lavirinte svojih likova, gde se granice između stvarnosti i fikcije brišu.
Istovremeno sa ovom ulogom, Nikol igra glavnu ulogu u nečemu sasvim drugačijem. Zvezda je Netflixove serije Savršen par, u kojoj je prvih nekoliko epizoda toliko ukočena i stilski zategnuta da ne možete da shvatite da li zaista glumi odlično ili je digla ruke od glume. Kidmanova igra Grir Vinburi, popularnu književnicu kriminalističkih romana i apsurdno prenaglašenu glavnu članicu privilegovane porodice na Nantaketu. U ovoj ulozi ona izgleda hladno i nedodirljivo, a upravo je to bila želja rediteljke.
Nikol i njena karijera, uvek su promenljive, a ona fascinantna. U filmskom svetu, hrabra, sarađuje sa uglednim režiserima kao što su Stenli Kjubrik, Sofija Kopola, Lars fon Trir I Jorgos Lanthimos. Na televiziji, potpuno druga priča, stvara ono što možemo nazvati lakim štivom. Snima raskošne, glamurozne serije, koje istražuju živote tajanstvenih žena sa skrivenim tajnama, koje se prave da razumeju gde prestaje prestiž, a počinje kič.
Ipak, ono što je sigurno, jeste da Kidmanova iznova definiše sebe i svoj umetnički izraz. Tako je od samih početaka, u filmovima poput Širom otvorenih očiju, pa do nedavnih remek-dela na malim ekranima. Njeni likovi su često žene koje se bore protiv sistema, protiv očekivanja, protiv samih sebe. One su komplikovane, nesavršene, ali uvek autentične. U svetu koji često pokušava da ženske likove svede na stereotipe, Nikol stvara slojevite, stvarne žene. To je možda njena najveća snaga, sposobnost da nas podseti na kompleksnost i lepotu ljudske duše. Ona je neka vrsta modernog Orfeja, koja silazi u podzemni svet naših duša, istražujući tamu, bol i ljubav.
Njena sposobnost da nas vodi kroz tamne, ali prelepe kutke ljudskog iskustva neprocenjiva je i stalno nas suočava sa našim najdubljim strahovima i željama, i ostavlja s osećajem da smo videli deo sebe na ekranu.
Piše: Petar Živković
Foto: Profimedia
