U svetu glume gde se svaka scena pretvara u borbu za pažnju, šta je to što čini nekog mladog glumca zaista posebnim? Da li je to samo talenat ili postoji nešto dublje što ih izdvaja iz mase? Ono što je izdvojilo Pavla Mensura je kombinacija izuzetnog glumačkog talenta, autentičnosti i posvećenosti radu zatim sposobnost da prenese duboke emocije i da se istakne u različitim ulogama.
Bez obzira na lik koji igra ovaj mladi umetnik uspe da se poveže se sa publikom na dubljem nivou. Upoznali smo ga kao Miloša Marjanovića u Grupi, u Švindlerima je pokazao svoju raznolikost igrajući kompleksnog lika koji se bori sa moralnim dilemama, u Golgeteru Ivana Stojiljkovića briljirao je kroz naslovnu ulogu srednjoškolca Nikole koji se sveti svom treneru zbog nekoliko fudbalskih utakmica koje je presedeo na klupi tako što izmisli da ga je on seksualno zlostavljao. U Usekovanju debitantskom filmu Siniše Cvetića (čije su ovacije i aplauz na premijeri trajali doslovno dvadeset minuta) u takođe naslovnoj ulozi tumači kompleksan lik Jovana, mladog pogubljenog momka koji očekuje od života mnogo više od onoga što mu je dato.
U novom poglavlju svoje karijere, predstavlja se publici kao deo impozantnog glumačkog ansambla u adaptaciji romana Dobrice Ćosića „Vreme smrti”. Ovaj projekat, koji nastavlja priče započete u serijama „Koreni” i „Vreme zla”, okuplja neke od najznačajnijih imena našeg glumišta. Kroz razgovor s mladim glumcem čija se karijera tek uzdiže, a prognoze su velike, saznali smo kako je izgledalo raditi sa tako snažnim glumačkim ansamblom kao pruživši nam uvid u profesionalni život i ličnu percepciju o sebi.
Grazia: Ovih dana publika vas gleda u dugoočekivanoj adaptaciji romana Dopbrice Ćosića „Vreme smrti” kao nastavak serija „Koreni” i „Vreme zla”. S obzirom na glumački ansambl, a tu su Miki Manojlović, Žarko Laušević, Dragan Mićanović, Svetozar Cvetković, Nina Janković i mnogi drugi pozitivna kritika i najzahtevnije publike nije izostala. Kakvo je bilo iskustvo raditi sa ovako snažnim glumačkim timom?
Pavle: To su sve najbolja i najzvučnija imena koja naša zemlja ima da ponudi kada je u pitanju posao ovaj kojim se bavimo. Sa većinom sam sarađivao i pre ovog projekta. Da bi bio najbolji, moraš da radiš sa najboljima, a ta privilegija je nešto najbolje što glumcu može da se desi. Biti na setu, deliti kadar ili samo podeliti par rečenica sa Žarkom Lauševićem je značajnije od škole. To su veličine koje će se teško, jako teško, nadmašiti. Vetovatno nikada.
Grazia: Jeste li možda otkrili neku drugu vrstu etike kod ljudi iz te epohe u odnosu na savremeno vreme u kome živimo danas?
Pavle: Apsolutno. Tumačimo mlade ljude, mlade duše, koje su bile spremne da daju sve, pa i život, za ideale i veru u bolje sutra. Bez razmišljanja i zadrške, iskreno i punim srcem, išli su napred. Za neke nove mlade ljude, koji dolaze posle njih. Danas su takve vrednosti skoro nepoznate. Živimo u vremenu u kom se većina brine za sebe i isključivo za svoju korist. Prijateljstva su lažna, stavovi su zaboravljeni, a etika je nepoznat pojam.
Grazia: Svoju karijeru gradite najpre kroz uloge u serijama, a razlog tome je industrija koja snima više nego ikada. Šta je to što nikada ne biste snimili? Kako birate uloge, da li one biraju vas? Da li uopšte postoji zamka istih uloga?
Pavle: Svoju karijeru gradim kroz uloge. Ne postoji razlika između uloga u serijama i uloga u filmovima. Postoje dobre i loše uloge, ali pristup je uvek isti. Zapravo mislim da je sada već odnos izmedju snimanja serija i flmova u mom slučaju što se kaže barabar, ne znam koliko ste ispratili moju filmografiju… Nikad ne bih odigrao sve ono što nisam, logično, a ima toga mnogo više od odigranih uloga. Trudim se da biram samo kvalitetne projekte.
Grazia: Kontroverzni, istoimeni film svetski proslavljenog reditelja Gaspara Noa poslužio je kao inspiracija za Hartefactov projekat – predstavu Klimaks. Koja je poruka koju biste želeli da publika ponese nakon predstave?
Pavle: Znate šta, kada je ova predstava u pitanju, mislim da bi bilo glupo da pričamo o poruci. Ovo je predstava koja se oseti u stomaku, žilama, glavi, petama, rukama, srcu. Jedan reditelj je davno rekao: „ne želim da publika shvati moje filmove, želim da ih osete”.
Grazia: Često iskreno govorite o pritisku sa kojim se mladi ljudi sreću skrećući pažnju na bitne teme. Šta je za jednog mladog čoveka, umetnika, glumca, najveći izazov sa kojim se u današnjem društvu susreće?
Pavle: Da se okrene za sobom i da se zapita da li je dobro.
Grazia: Koja je to uloga, lik, koja vas je u poslednje vreme očarala?
Pavle: Cillian Murphy u Oppenhemieru.
Grazia: Budući da je Holivud izgubio na ekskluzivitetu i da primat sad imaju serije, imate li vremena neku da pogledate, šta čitate, slušate, imate li neki hobi, kako se opuštate u slobodno vreme?
Pavle: Iskreno, u poslednje vreme nisam ispratio nove svetske hitove kad su u pitanju serije. Malo me je i sramota s obzirom da se time bavim. Uvek se ispočetka vraćam na porodicu Soprano, jer je to životna škola kakve nema do dana današnjeg.
Razgovarala: Milena Kitić
Fotogrfaije: Luka Stepanović za Story Srbija
