U doba modernog zvuka i brzih promena, mladi pojedinci poput Džoržija postaju simboli kreativne revolucije. Sposobnost da se istaknu na više polja – od muzike do mode – predstavlja odraz savremenog duha koji odbija da se ograniči granicama tradicije.
Džordži, nekadašnji frontmen benda Lem Jem i model koji je osvajao svetske brendove, sada je jedno od lica koje najbolje oslikava mladu generaciju koja neustrašivo piše svoja pravila. Pored bavljenja modelingom na svetskom nivou i rada sa velikim svetskim brendovima, Đorđe, poznatiji kao Džordži, muzičku karijeru počeo je kao frontmen benda Lem Jem, a nakon toga se upustio u solo vode. Sudeći po komentarima na Jutjubu, dopao se publici i porede ga sa raznovrsnim kovrdžavim rokerima iz prošlosti. Povod za ovaj razgovor bio je njegovo skoro pojavljivanje na takmičenju za pesmu Evrovizije.
Kako si doživeo svoju tranziciju iz sveta mode u muziku? Koliko ti je alterego Džordžija pomogao u izražavanju svoje kreativne vizije?
Ne bih muziku doživeo kao tranziciju, jer je bila sveprisutna tokom mog bavljenja modom. 2019, kada je uveden prvi policijski čas, došlo je do ubrzanog procesa i do neke realne slike da će to biti moja profesija nadalje. IDJ- show pilot mi je omogućio da za kratko vreme pokažem Balkanu sve što sam spremao i negovao do tada. Svoj alterego sam nesvesno stvarao, pomoću uticaja raznih idola i velikana strane, domaće, muzičke, filmske, pozorišne scene – Džef Bakli, Lane Gutović, Dejvid Boui, Oliver Mandić, Hit Ledžer, Stenli Kubrik, Princ i mnogi drugi. Misterioznost i tama su bile Džordžijev pogon.
U čemu se tvoj pristup muzici promenio od vremena kada si radio sa bendom do sada kada si solo izvođač? Koje su ključne razlike u pristupu između ta dva perioda?
Prvo mi pada na pamet stvar koja se nije promenila, a to je naivan dečiji pristup i takoreći „loženje” kada je bilo koji proces stvaranja ili izvođenja muzike u pitanju. Kada si solo izvođač nemaš koga da okriviš kada skreneš s puta, dok sam u bendu sam uvek mogao nekog drugog da okrivim za greške i neuspehe. Promenilo se to što više nego ikad ne shvatam ozbiljnost i misliju moje profesije.
Kao izrazito vizuelan tip kako vidiš ulogu estetike u današnjem modernom društvu? Da li nas ona određuje?
U muzici vizuelni identitet smatram skoro podjednako važnim. Činjenica je da danas više gledamo nego što slušamo. A estetika itekako nadomešćuje i upotpunjuje kada muzika stane ili zakaže.
Koliko ti je bilo teško da izgradiš svoj identitet i autentičnost u industriji koja često postavlja stroge standarde?
Ljudi postavljaju standarde a industrija prati, a pametan napravi svoje. Ono što ja imam da ponudim znam da se neće svakom svideti ali to je i normalno…ni u istoriji fudbala nije se dogodilo da svi navijaju za isti klub.
Kakav je tvoj odnos prema popularnosti i prtiscima javnosti? Šta je po tebi ključni faktor u privlačenju publike?
Ne znam da li je popularnost jedna od posledica rada ili socijalna validacija nekog kao umetnika. I dalje to pitanje pokušavam sam sebi da odgonetnem. Bitna je, a u isto vreme uopšte i nije. Znam samo da mi jako drago kada čujem da sam svojom muzikom uticao na tuđe emocije – e to je lep osećaj.
Kako bi opisao svoj muzički zvuk nekome ko nikada nije čuo tvoju muziku?
Ne bih opisivao, pustio bih je.
Koje su prednosti i izazovi korišćenja digitalnih platformi za umetnike poput tebe?
Najveći izazov umetnika ili izvođača jeste to što mora da hvali sam sebe. Svakako kada se digitalne platforme iskoriste kao pametno oružje i baba u Švici sluša „Loš sam ti ja”.
Kakve utiske nosiš sa Beovizije? Šta su tvoji planovi za dalje?
Sve pet, bio sam okružen divnim i talentovanim ljudima koji su, kao i ja, na momente zaboravljali da je to takmičenje. Zaista neverovatno iskustvo, ponovio bih ga. Što se daljih planova tiče odlazim u studio da završavam započete projekte. Čućemo se. Veliki pozdrav.
Intervju: Milena Kitić
Fotografije: Moshi creative
