Početkom 2000. godina, ona je bila nasmejana, čupava zvezda u nastajanju. En Hetavej i njen čarobni osmeh mnoge od nas su prvi put pozdravili u filmu “Princezini dnevnici” iz 2001. godine, u kome je igrala Miju Termopolis, ulogu koju je rođenja Njujorčanka dobila kada je napunila 17. Sada joj je 41 godina i ima preko pedeset snimljenih filmova iza sebe, od niskobudžetnih indi priča do velikih holivudskih hitova. Nominovana je za svaku moguću nagradu na svetu, osvojila je Oskara (za “Jadnike” 2013.), a čak je bila i voditeljka ceremonije 2011. („loša“, kako bi ona rekla). Sa 29 godina udala se za Adama Šulmana, sa kojim ima dva sina. Danas — izgleda božanstveno. Zaštitno je lice modnih kuća “Versace” i “Bvlgari” i omiljena je modna figura koja je uvek u prvim redovima nedelja mode. Ljubav sa dizajnerima i modom je uzajamna, ali ona sebe ne voli da naziva modnim znalcem, iako je, za razliku od lika Andree u filmu “Đavo nosi pradu” pomalo potkovana. “Drago mi je da budem deo te scene, ali iz poštovanja onima koji se zaista bave modom, koji je žive svakodnevno, ne nazivam se ekspertom. Drago mi je da sam gost u njihovoj priči. Ja sam, pre svega, glumica”, nedavno je izjavila.
Ovu glumicu sada gledamo u filmu “Ideja o tebi”, romansi koja je na striming platformi oborila rekorde gledanosti, verovatno zbog premise i inspiracije iza priče. Reč je o adaptaciji romana Robin Li o Soleni, razvedenoj 40-godišnjoj mami koju glumi Hatavej, koja završava u vezi sa mnogo mlađim muškarcem – pevačem u dečačkom bendu, kojeg igra Nikolas Galicin. Nepretenciozan i pitak, film je za En povratak u neke bezbrižnije dane, iako se poslednjih godina fokusirala na nesvakidašnje likove u filmovima B produkcije. Novi film više liči na njene početke, onih priča koje su je dovele do slave, poput „Princezinih“ i „Đavo nosi Pradu“. Međutim, ovog puta, umesto da bude smela žena u glamuroznoj, ali nesvakidašnjoj situaciji, pod velikim pritiskom, En igra ženu koja iz svog malog, ali sigurnog sveta upada u jedan sasvim drugačiji, ali opet svesna sebe.
Premisa filma zvuči jednostavno, verovatno zato što je zasnovana na fan fikciji autorke romana, u kome starija žena ulazi u romansu sa pevačem Harijem Stajlsom, koji je bio deo grupe “One Direction”. I tu se završavaju sve sličnosti sa realnim svetom, a počinje nešto dublja priča iza priče. Ovo je zapravo film o ženi koja se suprotstavlja društvenim očekivanjima i tuguje zbog toga. To je nešto što je En Hatavej dobro poznate. Pre više od deset godina, baš u periodu kada je postala Oskarovka, krenula je naizgled naivna kampanja mržnje ka glumici. Sve je počelo onlajn komentarima, i svi su glumici osporavali uspeh jer nije izgledala — dovoljno autentično da bude uspešna koliko jeste. I samoj En je ovo bilo čudno. Povučena kakva jeste, nije mogla da shvati da je nekome interesantna, posebno do te mere da pokrene kampanju protiv nje. “Ne mislim da dobro igram igru poznate ličnost”, kaže glumica, koja će novinarima otkriti mnogo više stvari nakon što se diktafon ugasi. Osim što bi nekim terapeutima ovaj slučaj izliva mržnje mogao da posluži kao dobar prikaz okrutnosti interneta, koji je tada nazvan hat-a-hate (mržnja prema Hatavej), deceniju kasnije, nakon svih njenih uspeha, još manje ima smisla.
Kao što je nju internet probao da izbriše (neuspešno), En smatra da se to dešava svim ženama koje pređu četrdesetu godinu. „Ovo je priča o samohranoj majci koja u potpunosti prihvata svoju seksualnost u trenutku u svom životu i životu gde žene, tradicionalno, počinju da brišu sa mape”, razmišlja ona. Zbog toga se pored posla glumice, uhvatila i posla producentkinje. Njena moć tako je jača, njen glas tako je glasniji. Iako sama kaže da ona nikada nije imala osećaj da ne vuče sve konce, čak ni na početku karijere.
„Nikada mi nije palo na pamet da nemam mogućnost da kažem šta mislim, bar kada je kreativna direkcija mojih likova u pitanju. Čak i tokom snimanja “Princezinih dnevnika”, režiser Geri Maršal me je pozvao da budem deo procesa: cenio je moj pogled na svet jer sam bila tinejdžerka i toliko me je uzdigao na snimanju da mi na drugim snimanjima nije palo na pamet da nemam istu autonomiju ili istu sposobnost da kažem šta mislim”, ističe ona.
Ako i pomislite da to što neko ima moć, automatski znači da je neprijatan, to nije slučaj sa En. Ostala je skroman i ljubazna u poslu, na prvi pogled povučena, ali ona koja čvrsto stoji iza svog stava, znajući da radi dobar posao.
Baš zato ju je privukao lik Solene u novom filmu. Ona nije preterano hrabra, nesvakidašnje zanimljiva osoba za kojom ćete se okrenuti na ulici (iako En, sigurno, privlači poglede). Ipak, obe su slatke, pametne i nesvakidašnje duhovite žene. “Družila bih se s njom”, jasna je En i dodaje još jedan razlog zbog koga je rešila da prihvati ovu ulogu: žrtva je traume, izgubivši poverenje u ljude. Ta vrsta traume je teška i nije nešto što bi En mogla da odigra na početku karijere, ali kao žena koja je i sama bila žrtva ovakve traume, kada ju je bivši partner gotovo ostavio na ulici, vodeći sasvim lažni život, Hatavej je svoja iskustva stopila sa iskustvima lika koji igra. Da, film zvuči banalno, da, ovo je lik koji je daleko od najkompleksnijeg koji je En ikada odigrala. Nema ništa specifično, ni akcenat ni izgled i ne morate biti vrhunska glumica poput En da biste uspeli da iznesete ovu ulogu. Ali ako rasklonimo sve slojeve, dolazimo do toga da žene često misle da postoji granice do koje mogu da budu sreće i da moraju da budu ohrabrene izađu van tih granica. Tu se glumica povezala sa likom. “Zato sam snimila ovaj film. I dalje smatram da je mnogo prirodnije izražavati svoje misli i osećanja kroz likove i kroz priču”, iskreno je skromna Hatavej.
Scena sa kojom se En najviše povezala je ona u kojoj joj bivši suprug, očigledno uplašen njenim novim, hrabrim životnim izborima izgovara rečenicu, pokušavajući da je posrami: “Znaš li šta ljudi pričaju o tebi?”, a njen odgovor je jednostavno: “Ne.”
Misliš da želiš da rasteš, da ostvariš stvari i pod stresom si da ćeš biti propalitet i onda budeš previše oštar prema sebi, samokritika te odvede u ludilo. U jednom trenutku, shvatiš da to nije svrha života i da se rast neće dogoditi tako što kažnjavaš i ograničavaš sebe. Čak i da sve ostane tako kako jeste, život ti je bio dobar. I na tome treba biti zahvalan. To je ono što uči njen lik u film, to je ono što je naučila En kroz život i nije pogrešila. To je ono što možemo svi da naučimo. Jer čak i najjednostavnije stvari ponekad menjaju svet. U najmanju ruku, menjaju nas, a i to je početak.
Piše: Petar Živković
Foto: Profimedia
