“Pred nama je renesansna Demi Moor”, glasila je rečenica jednog kritičara, nakon što je pogledao novi film proslavljene glumice. Ostvarenje “Supstanca” svoj život započelo je na Kanskom festivalu, gde je oduševilo kritičare i zaradilo ovacije u trajanju od 11 minuta. Rediteljka i scenaristkinja Korali Farget dobila je nagradu za najbolji scenario. Film je opisan kao noćna mora ispunjena horor scenama, krvav i eksplicitan, o izbledeloj filmskoj zvezdi koja, u pokušaju da pobegne godinama, podleže pritisku i pribegava eksperimentalnom tretmanu koji bi trebalo da joj pomogne da pronađe najbolju verziju sebe. U filmu igraju i mlada glumica Margaret Kveli i Denis Kvejd, koji uz Demi, donosi nostalgiju devedesetih na velike ekrane.
Oštro bi bilo reći da je, kao junakinja novog filma, Demi Moor izbledela filmska zvezda. Ipak, poslednjih godina nije jurila blokbastere. Zapravo, razmišljala je da se potpuno povuče iz glumačkog života. Sa 61. godinom, trezvena i zrela, poslednjih decenija nije mogla da ubire plodove uspeha, koji joj je devedesetih doneo titule najpopularnije i najplaćenije glumice, kada je za ulogu u filmu “Striptiz” dobila, tada neverovatnih, 12,5 miliona dolara. U nedavnom intervjuu, otkrila je da je prolazila kroz interne debate o tome da li uopšte treba da nastavi za životom u filmskoj industriji. “Imala sam period kada sam se pitala da li je gluma nešto čime i dalje treba da se bavi. Poslednje 4 godine, to je nešto što istražujem na ličnom nivou. Da li je ovo industrija u koju treba da uložim svoju energiju,” kazala je Demi za “Entertainment Weekly”, dodavši da je do odluke došla, staloženo i smireno, nešto kasnije. Rešila je da bude strpljiva — i to joj se isplatilo. Aplauzi stižu, kritika joj je naklonjena, a nagrade su na dohvat ruke. Njen povratak na scenu opisuju kao “inspirativan” i savršeno “novo poglavlje života”, a nakon uspeha u Kanu, sve su glasnije priča da bi mogla da bude nominovana za Oskara, jer je njena igra u “Supstanci” najbolja u dosadašnoj karijeri dugoj četiri decenije.
Od početka godine, Demi se pojavila na nekoliko modnih događaja: bila je deo Met gale, a nekoliko nedelja ranije, sedela je pokraj Ane Vintur na njujorškoj Nedelji mode. Ipak, crvenim tepihom festivala u Kanu nije prošetala gotovo tri nedelje, gde su je mediji nazvali “najsvetlijom zvezdom” ovogodišnjeg izdanja. I zaista je to bila, uspevši da glamur holivudske zlatne ere prenese kao niko drugi. Ako na stranu stavimo njen fizički izgled, njen najveći aduti bila je i iznenađujuće duga kosa. “Sećam se da sam čula da neko kaže da žene ne bi trebalo da imaju dugu kosu kada ostare i to mi je ostalo u glavi”, rekla je ona, poslavši svojom frizurom jaku poruku o tome da su godine samo broj. Ali, nije se na tome završilo: bila je kuma ovogodišnje dodele Chopardovog trofeja za nove talente, koji se dodeljuju mladim nadama, a potom je otvorila i dobrotvornu gala večeru organizacije amFar, gde je njen govor, u kome najavljuje Šer i ućutkuje one koji govore, postao viralan.
Pomama za Demi Moor nije nešto novo. Glumica je kroz isto prolazila krajem devedesetih, na vrhuncu slave, kada je odlučila da se privremeno povuče iz Holivuda kako bi pobegla od pažnje izazvane razvodom od Brusa Vilisa, oca njene tri ćerke, i seksističkim napadima industrije koja ju je izgradila — sve nakon što je tražila da bude plaćena koliko i njene muške kolege, borba koju glumice biju i danas, trideset godina kasnije. Zbog svoje “pohlepe” kažnjena je tako što je dugo niko nije uzimao za uloge, ali uzeli su je tabloidi, a zub, pa je tako sa naslovnih strana saznala da je Ešton Kučer vara, a potom i kada su bobmastično pisali o “lošim estetskim” zahtevima kojima se navodno podvrgla. Sve ovo uticalo je na njeno samopouzdanje, pa je već u četrdesetim godinama prihvatala sporedne i manje uloge, jer kako je sama rekla “niko ne pravi likove žena posle 40. godine života — nijedna od njih u filmovima nema suštinu, sem da je nečija majka, ćerka ili žena”.
Težak odnos prema glumici naterao ju je u mrak i zloupotrebu alkohola i psihoaktivnih supstanci, zbog čega je 2012. godine završila na odvikavanju. Srećom, okrenula je novi list, prihvativši nove poslovne poduhvate: uložila je u brend kupaćih kostima “Andie Swim”, uz poneku pažljivo biranu ulogu. Poslednjih godina, brine o bivšem suprugu Brusu Vilislu, kome je dijagnostikovana frontotemporalna demencija, za koju ne postoji lek. Glumca često posećuje, a zajedno sa njegovom sadašnjom suprugom, Emom Heming i troje ćerki i unuka, čine veliku, srećnu porodicu.
Ako vam sve ovo zvuči poput holivduske priče, budite sigurni da jeste. Jer niko ne voli dobru priču o povratku iz mraka nego medijski magnati sa holivudskih brda. Svake godine, kada pred Oskare krenu priče o potencijalnim nominacijama, uvek se pojavi bar jedno “mejnstrim” ime koje do sada nikada nije bilo nominovano. Autsajderi među velikim imenima do sada su bili Brendan Frejžer, Džejmi Lik Kertis, pa i Metju Makonahi. Svi su oni Oskara dobili posle mnogo godina vrednog rada, možda ne baš za ulogu koja im je obeležila karijeru, ali na kraju dana — zasluženo. Čini se da će ovo biti godina Demi Mur, jer je pored filma, zapaženu ulogu imala u seriji “The Feud: Capote vs The Swans” Rajana Marfija, čime je (ne)zvanično ušla u medjsku kampanju. Kan, i sve što narednih meseci dolazi, biće samo nadgradnja, a velika završnica nas čeka februara naredne godine. Rezultat možemo naslutiti već sada.
Piše: Petar Živković
Foto: Profimedia
